Док се број наркомана у Србији стално повећава, дрога дилује по основним и средњим школама, наша земља је једина у окружењу која још нема усвојену националну стратегију за борбу против наркоманије.

Чланови комисије који су радили на изради овог документа кажу да је стратегија готова и да се усклађује с другим правним актима, али да се њено усвајање у Скупштини може очекивати тек када се формира нова влада.
Наркоманија јесте глобални проблем, али се у другим земљама озбиљније ради на превенцији, лечењу, ресоцијализацији, односно укључивању лечених наркомана у социјалну средину.

Број наркомана у Србији повећава се из године у годину. Колико тачно има зависника у нашој земљи, нико поуздано не зна. Званична статистика каже да је у Београду регистровано 5.080 наркомана, а да у Србији има између 30.000 и 100.000. Само у Заводу за болести зависности годишње се за помоћ обрати од 800 до 1.000 зависника.

Ни земље у окружењу, нису успеле да преброје зависнике од психоактивних супстанци, али су одлично организовале њихово лечење, попут Словеније која има 18 здравствених центара за лечење наркомана.

За разлику од Словеније, која има скоро четири пута мање становника од Србије, у нашој земљи за сада постоји само једна државна установа, и то Завод за болести зависности у Драјзеровој, која се бави лечењем болести зависности. Тек недавно при клиничким центрима у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу отворени су центри који се баве овом проблематиком.

- Усвојен је Акциони план за ову годину, који подразумева да се израде водичи добре праксе. Тако, рецимо, Београд ради приручник за детоксикацију, Нови Сад за метадонску терапију, Ниш психосоцијалне програме, а Крагујевац приручник за синтетске дроге.
У циљу што бољег лечења наркоманије, Министарство здравља је донело одлуку да све психијатријске здравствене установе морају да збрињавају наркомане, укључујући и третман метадонском терапијом. Ово је наредба која већ треба да се примењује.

Нажалост, слика на терену је другачија. На наркомане се не гледа као на пацијенте који су озбиљно болесни, већ искључиво као на преступнике - каже проф. др Никола Вучковић, један од чланова комисије која ради на изради стратегије.
Он каже да ће усвајањем овог документа акценат бити стављен на превенцију, као и ресоцијализацију бивших зависника. Биће промене и у начину лечења јер више институција мора бити укључено у лечење.

- Овом стратегијом биће омогућено да се невладине организације више укључе у рехабилитацију таквих пацијената. Министарство ће више новца да издваја за лечење пацијената. О спровођењу одређених програма бринуће регионални центри у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду - додаје др Вучковић.

Кампови за наркомане који се масовно отварају по Европи и оквиру римокатоличке и протестантске цркве дали су добре резултате. По угледу на њих један такав камп организован је при Српској православној цркви на салашу у близини Ченеја, али и друге верске заједнице у Србији, најављују отварање више таквих кампова.

- Основне компоненте на којима ће се базира поменути документ су координација и сарадња свих установа на националном нивоу, смањење понуде дроге на улицама, смањење потражње дроге, програми смањења штете и рад на јединственој бази података - каже за „Блиц недеље“ др Мира Ковачевић из Завода за болести зависности. Она додаје да се старосна граница наркомана који се њима обраћају за помоћ стално смањује.

Раније је старосни просек оних који долазе на лечење био 30, данас је 25, па и мање. Дрога, нажалост, све више улази у основне и средње школе. Тестирањем које је ове године спроведено у 40 основних и средњих школа у оквиру пројекта „Београд- школа без дроге“ откривено је да су у свакој другој школи трагови наркотика, док су у пет школа у центру града пронађени трагови свих психоактивних супстанци.

Стручњаци Завода за болести зависности, који су узимали брисеве, кажу да би резултати били много гори да у појединим школама пре њиховог доласка нису детаљно чишћене учионице. Класична слика у Србији - сваки проблем гурнути под тепих док не нарасте да више не можемо врата да затворимо.
Тако и директори школа знају да дроге има (наравно, нису они криви за то), али ће све урадити да се име школе коју они воде не обрука. Тако се ћути у породици, школи...

Јавна је тајна да скоро свака школа у већем граду има свог нарко-дилера. То су обично бивши ученици који добро познају терен. Дилери малолетнике врбују да продају наркотике својим вршњацима, а за узврат дозу за себе добијају бесплатно.


Упозорио, па добио отказ

Да нисмо као појединци, али ни као друштво спремни да погледамо у очи овом проблему и да се суочимо с њим, најбоље говори пример професора биологије у Четвртој београдској гимназији Вељка Чобанског. Он је добио отказ почетком фебруара, пошто је родитељима навео имена неколико ученика из његовог одељења који користе дрогу.


Јефтино до дроге

Посебно је опасно то што су дроге у Србији, осим велике доступности, и веома јефтине. Тако се марихуана може купити за 400 динара, хероин за 900 динара, тродон за 70 динара, спид за 1.200 динара. Кокаин је нешто скупљи, па за „полутку“ треба издвојити педесетак евра.