Иницијативу да се у Кисачкој 20 отвори музеј Милеве и Алберта Ајнштајна, коју су покренили Грађански лист, професор др Растко Маглић с Универзитета Спрингс у Колораду, као и многи научници Новосадског универзитета, градоначелница Маја Гојковић дуже од две године није стављала на дневни ред Скупштине града.

И раније су постајали предлози да се та кућа породице Марић, у коју су двапут долазили Милева и Алберт, прогласи за меморијални музеј. Остало је у сећању залагање познатог професора Живојина Ћулума, једног од оснивача Народне технике, за оснивање музеја, а он је свакако и најзаслужнији што је 1975. године на тој кући постављено спомен-обележје – спомен-плоча поводом 100-годишњице рођења Милеве Марић-Ајнштајн.

Изузетно велик број Новосађана сматра да је Милева Марић и заслужила да се у граду отвори меморијални музеј. Познато је да је Милева истрајно помагала свом мужу у свим његовим научним радовима. Историчари су забележили Албертове речи: "Моја жена је мени потребна. Она мени све математичке проблеме решава".

Када је брачни пар Ајнштан 1905. године боравио у Новом Саду, Милева је изјавила свом оцу: "Ми смо баш пред полазак завршили једно значајно дело, по коме ће мој муж постати познат по целом свету". То се односило на теорију релативитета.


Кућа проглашена за споменик 2005.

Мало је познато да је Милева Марић своја два сина Алберта и Едварда крстила 21. септембра 1913. године у новосадској Николајевској цркви – дакле православној цркви. Кум је био др Лаза Марковић – лекар.

Врло је интересантно да је пре више од 12 година када је Игор Мировић, сада директор ЗИГ-а, био потпредседник Скупштине града реко како се слаже да се отвори музеј Милеве и Алберта Ајнштајна. Он је тада реко да прво треба да се зграда прогласи за споменик културе, а онда ће подржати предлог. И касније су преставници Извршног одбора града и потпредседници подржавали инацијативу, али основни услав је био да се зграда прогласи за споменик културе.

Новембра 2005. године Влада Србије је донела одлуку о утврђивању породичне куће Милеве Марић-Ајнштајн у Новом Саду за споменик културе. Одлуку је потписао Мирољуб Лабус, а објављена је 4. новембара у Службеном листу.

Кућа је саграђена, како пише у одлуци, 1907. године по пројекту Михајла Петљанског а за Милоша Марића, оца Милеве Марић-Ајнштајн. Била је то пространа партерна кућа с основом у облику чириличног слова П. Богата декоративна обрада уличне фасаде изведена је малтерским украсом, са стилским обележијама необарока. Улична фасада има 12 прозора.

"Споменик културе има истинску вредност као породична кућа велике српске научнице Милеве Марић-Ајнштајн", стоји у одлуци која утврђује и велик број мера заштите споменика културе. Као прво, наводи се очување изворног спољашњег изгледа. Али, по свему судећи, биће посла и за грађевинску инспекцију, јер се тражи уклањање свих накнадно додатих делова и каснијих адаптација, бесправно подигнутих објеката и слично.


Садржај будућег музеја

Предлагачи иницијативе су, после консултација, дошли до оквирног предлога о садржајима будућег музеја. У првој просторији били би приказани основни биографски подаци о Милеви Марић и њеној породици.

У другом делу били би експонати у вези с Милевиним школовањем, а у следећем би било представљено студирање и живот с Албертом. Музејски садржаји би обухватали Милевин породични живот, њен боравак у Швајцарској, као и факсимиле преписке између Алберта и Милеве Ајнштајн. У једној просторији би ретроактивно била приказана теорија релативитета помоћу компјутера, затим радови о постанку свемира и слично.


Американац иницијатор

Чим је кућа у Кисачкој 20 проглашена за споменик културе, одмах су се испунили услови да она постане меморијални музеј Ајнштајнових. Само неколико дана касније у Нови Сад је допутовао чувени светски физичар др Маглић.

Председнику Скупштине града Зорану Вучевићу предложио је да се у тој кући отвори меморијални музеј. Вучевић је рекао да је, пре него што се таква одлука донесе, потребно да се ураде многе припреме. Маглић је понудио да буде један од донатора.

– Музеј Милеве и Алберта Ајнштајна представљао би коначно признање за Милевин научни рад који није довољно изучен и признат, упркос огромном значају који је теорија релативитета добила у развоју науке. Тако је један од њених делимичних твораца остао у сенци. Милева је пореклом из Новог Сада и наша је дужност да јој одамо признање и расветлимо њен допринос. У раним годинама Албертове каријере рад Милеве и Алберта потпуно је испреплетен па је немогуће говорити изоловано о Милевином раду – рекао је тада ексклузивно за Грађански лист др Маглић.


Узалудне ургенције

Иако се деценијама предлаже да би кућу у Кисачкој 20 требало претворити у музеј, тек када је републичка влада донела одлуку да је та кућа културно добро, створили су се услови да се то уради. Зато је челник идеје – Грађански лист – заједно са др Маглићем и одлучио да предложи да се отвори музеј. Многи научници из целог света, као и с Универзитета у Новом Саду, подржали су ту идеју.

Новинари Грађанског листа дали су се на посао. У Скупштини града су их упутили на члана Градског већа задуженог за управу и прописе Лидију Тадић. Она је објаснила да прво треба да се напише иницијатива за оснивање музеја Милеве и Алберта Ајнштајна и да се проследи Маји Гојковић.

Градоначелница би потом иницијативу проследила одборницима Скупштине града, а они би је уврсти у предлог одлуке. Све је то урађено за два дана, а иницијатива је предата Скупштини града 15. децембра 2006. године. Било је разних ургенција да се она стави на дневни ред, али су обећања да ће то бити на "овој, па на наредној, па опет на наредној скупштини" остала слово на папиру. Отад су прошле две године. Можда ће после избора који следе нова власт озбиљније од ове схватити значај иницијативе за оснивање музеја Ајнштајнових.


Подршка државне секретарке за науку

Државна секретарка за науку професор др Уранија Кузмидис-Лубурић подржала је иницијативу о оснивању музеја.

– Потпуно се слажем да се отвори овај музеј, што је требало давно да се уради. И спремна сам да помогнем у реализацији иницијативе.