Развој и подршка за пет хиљада најталентованије деце у Србији више од годину дана препуштени су чистом ентузијазму и сналажљивости директора 14 регионалних центара за развој талента у Србији. Наиме, како је већ дуже време рад Републичког центра за таленте блокиран због спора око оснивачких права који се води од 2002. између групе грађана која тврди да је оснивач и државе, Министарство просвете није у стању да регионалним центрима прослеђује новац за рад.


Угашени центри у Новом Саду и Сремским Карловцима

– У међувремену су четири центра потпуно престала с радом. Реч је о центрима у Новом Саду, Сремским Карловцима, Ужицу и Краљеву. Остали се сналазе како знају и умеју, ослањајући се на локалну самоуправу – каже за ГЛ Александар Токовић, председник Републичког центра за таленте.

Он наводи да би спор који је блокирао рад центара, а који је доспео до Врховног суда, ускоро могао бити окончан. Токовић, међутим, каже и да је држава давно могла помоћи таленте тако што би нашла модел финансирања центара или убрзала судски поступак, "само да је хтела".

Како сазнајемо од Николе Срдентића из Центра за таленте Београд, у мају ће, упркос свим тешкоћама, бити организоване две смотре, на којима ће бити изабрани средњошколци, највећи таленти у 11 научних области, природних и друштвених наука. Деца која остваре најбоље резултате са својим научним радовима на републичкој смотри и ове године добиће шансу да се упишу на факултет без полагања пријемног испита.


Деца разочарана

Због ситуације у којој су се нашли центри за таленте, како се чини, највише су оштећена деца у Војводини. Од три регионална центра за таленте која су радила, тренутно функционише још само онај у Панчеву. Центри у Новом Саду и Сремским Карловцима одавно не раде, а њихови телефони су још раније искључени због неплаћених рачуна.

Јелена Ратков, директорка центра у Сремским Карловцима који би требало да брине о развоју 300 до 400 талентоване деце из те општине и околних места, каже за ГЛ да су "деца јако разочарана оним што се дешава", а исто тако и њихови ментори.

– Финансијски нас је мало помогла општина Сремски Карловци. С времена на време, конкуришемо и у покрајини с неким пројектима, али то и даље није довољно средстава за рад. Требало би да од републике годишње добијамо милион и по до два милиона динара за нормалан рад – објашњава Раткова.

Она наводи да је било покушаја да се од републике затражи директно финансирање сваког центра понаособ, али да од тога није било ништа.


Панчевци се довијају како знају

Онда се, као каже Јелена Ратков, родила идеја да покрајина преузме бригу о војвођанским центрима, и организује смотру на којој би таленти из Војводине могли презентовати своје научне радове. Покрајински секретар за образовање Золтан Јегеш каже за ГЛ да није чуо за то. Он наводи и да би, у случају да неко писмено поднесе предлог – за финансирање центара, најпре требало наћи средстава у покрајинском буџету.

С друге стране, не чекајући ни на покрајину ни на републику, центар за таленте у Панчеву довија се за новац како би радио с децом. Председник центра Драгољуб Цуцић каже за наш лист да је уз помоћ општине и путем предлагања разних пројеката успео да се прошле године избори за чак четири милиона динара за рад с децом.

Цуцић наводи да је тако преко 250 ученика завршних разреда основне школе и свих разреда средње школе уз помоћ ментора радило на научним радовима који ће бити представљени на предстојећим смотрама, и уопште развијало таленат.

– Пошто смо ми регионални центар, нисмо се бавили само децом у Панчеву, него и шире. Организовали смо разне смотре и пројекте за рад с талентима. Знате, за то никад довољно новца, да нам дају и 15 милиона, све бисмо на децу могли потрошити – прича Цуцић.

У Министарству просвете, у чијој су надлежности центри, протеклих дана ГЛ није могао добити коментар у вези с тим.


Таленти разочарани у државу

С новосадским талентима, средњошколцима и студентима, у овом моменту организовано ради једино хуманитарна организација "Привредник". Уз помоћ разних донатора, "Привредник", како смо чули, финансијски и саветодавно брине о 200 деце годишње.

Кроз разговор с талентима сазнајемо да су изузетно разочарани небригом државе за њихов развој, као и шансама које им се пружају по завршетку школовања. Просечна оцена коју је држава добила на скали од један до десет јесте – тројка! Многи од њих зато планирају да напусте земљу, барем на привремено.