Прошле године, када је група за примењену електронику Факултета техничких наука промовисала детектор бежичне комуникације МД-100, први и једини у земљи, многим студентима пао је мрак на очи, јер је то значило да полагање испита на бубицу иде у историју.

Међутим, технологија напредује у свему, па и у томе. То значи да ће конструктори тог уређаја константно морати да раде на осавремењавању уређаја који ће пратити најновију технологију.

Асистент на Катедри за електронику ФТН-а мр Милош Сланкаменац каже за ГЛ да су они већ побољшали тај детектор помоћу модела МД-150, тако што су у уређај убацили батерију која се пуни као мобилни телефон, али да су његове карактеристике остале исте.

Међутим, поред тога што користе бубице с мобилним телефонима, студенти проналазе новије методе варања, попут микрокамера у оловци, за разлику од средњошколаца, који прибегавају пејџерима.

Уређај МД-150 намењен је откривању недозвољених бежичних комуникација до 1.900 МХз, попут преписивања на писменим и контролним задацима и пријемним испитима.
Путем индукције преноси се звук, који мали пријемник хвата, јер се бубице у уху не могу видети голим оком, а ваде се пинцетом.

- Чим се на тржишту појави телефон с преко два МХз, мораћемо пронаћи нове методе за њихово откривање, као антивирус за нове вирусе, прича асистент.

Према његовим речима, на тржишту пала цена бубица, па тако изнајмљивање стаје око 20 евра, што је за сваког приступачна цена, док се уређај може купити за 50 до 100 евра. Могу се набавити на црно, преко малих огласа, а нуде се и неки кинески, слабе снаге.

Иначе, МД-150 региструје све телефоне који су у класичном опсегу, као и бежичне телефоне, а досад их је продато око 100, и то државним и приватним факултетима.

Искуства на ФТН-у показују да студенти углавном излазе с испита када примете детектор, али има и оних који су ухваћени у варању. Због тога им следује једногодишња "пауза" у полагању испита, а у њиховом досијеу ће, по завршетку школовања, писати да су се користили недозвољеним средствима при полагању испита.

Први пут је уређај коришћен прошле године у априлском испитном року, а откривено је на десетине покушаја преваре помоћу мобилних телефона, бежичних камера и бубица.

- Док надлежно министарство не почне системски решавати проблем, студенти, професори и медији као појединци неће моћи много да учине у том погледу. На Универзитету у Новом Саду, детекторе и ометаче мобилних телефона први су почели да употребљавају Правни и Економски факултет.

Сада то користе на већини факултета, а МД-150 имају, поред ФТН-а, Факултет за спорт и физичко васпитање, Правни и Природно-математички факултет, као и неколико факултета у Београду, Нишу и Крагујевцу, наводи Сланкаменац.

Такође, каже да су професори углавном необавештени о уређајима за ометање, јер се они засад употребљавају на добровољној бази.
Сланкаменац сматра да се питање бубица мора решавати системски, а да би најбоље било када би покрајинска власт као надлежна увела независно тело ради контролисања примене уређаја за ометање.

Студенти с којима смо разговарали подржавају коришћење детектора на факултетима. Студент Борко Тележар каже да је увођење ове справице на Факултету техничких наука смањило варање помоћу бубица, али да студенти и даље проналазе могуће начине.
Према његовим речима, с појавом детектора само се повећао број оних који се служе пушкицама на испитима.

Вук, који је завршио Академију уметности, такође подржава увођење детектора, којих није било на његовом факултету, јер, како каже, тамо студенти немају потребу да прибегавају таквим начинима полагања испита.

Студенткиња четврте године ПМФ-а Милена каже да се на њеном факултету професори користе детекторима на одређеним испитима и у одређеном амфитеатру. Такође, једна је од оних који подржавају њихово коришћење.

Како смо чули од студената, у једној продавници у Новом Саду у време испитног рока прода се око 1.700 батерија потребних за бежичне бубице. Трају 12 сати, а користе се и за слушне апарате.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces