Будући средњошколци и студенти ових дана су на мукама због дилеме коју би школу или факултет требало да упишу, јер је избор занимања једна од најважнијих животних одлука.

Искуство приликом одабира будућег занимања показује да младима највише недостају информације, па пред уписне рокове велики број матураната сурфује интернетом у потрази за жељеним подацима.

Истраживање невладине организације „Астра”, на узорку од 1.205 средњошколаца, узраста од 14 до 19 година, у шест градова у Србији, показало је да 70,5 одсто испитаника управо помоћу светске мреже бира књижицу или индекс одређене школе или факултета.

Да би будући матуранти исправно поступили, према речима Мирјане Гмизовић, руководиоца Центра за професионалну оријентацију при Националној служби за запошљавање, пре свега би требало да сазнају који су то типични радни задаци што ће их обављати по завршетку школовања, који су услови рада, какве су могућност напредовања, да ли постоје евентуална здравствена ограничења...

- Првенствено треба водити рачуна о склоностима и интересовањима детета, а то се може проценити кроз предмете за које је ученик показао мање или веће интересовање.
Веома су важне и личне способности, као што су јасно писано и усмено изражавање, да ли лако уочава оно што је битно у градиву, да ли се добро сналази са бројевима или је вешт у руковању алатима.

Такође, треба обратити пажњу и на то да ли је неко причљив или ћутљив, упоран или лако одустаје, да ли воли више да седи или да је у покрету, да ли лако успоставља контакте - објашњава наша саговорница.

У оквиру Центра за професионалну оријентацију, у Београду постоји и Центар за информисање и професионално саветовање на чијем сајту (www.nsz.sr.gov.yu) ученици могу да пронађу описе занимања, затим материјале о школама и факултетима, корисне интернет-адресе…

У овом центру могу да ураде и тест професионалних интересовања и на основу добијених резултата одлуче који су то образовни профили који им највише одговарају.
- Премда је велики број заинтересованих ђака, не можемо свима да изађемо у сусрет, па им препоручујемо да се пре свега јаве својим школским психолозима, предметним наставницима, да се посаветују са родитељима, рођацима.

 Није на одмет да оду до жељене школе или факултета, распитају се о предметима, као и да посете радна места на којима ће применити стечена знања. Већина погрешно сматра да ако не упише одређену школу да је то крај па им саветујемо да приликом избора имају и алтернативу - објашњава Гмизовићева.

Приликом доношења одлуке понекад и родитељи могу да буду узрок неуспеха и незадовољства њиховог детета, јер преко сина или кћерке желе да остваре амбиције из младости или да наставе породични посао у коме мезимац не може да се снађе.
Сем ове, најчешће грешке приликом избора ученици праве, према речима наше саговорнице, када се одлучују на основу близине школе или чињенице да већина њихових другова и другарица иду у ту образовну установу.

Према статистичким подацима посете и претраге на сајту Инфостуда, најпопуларније области за студирање међу средњошколцима у Србији су менаџмент, економија, туризам, информатика, дизајн, право, медицина, стоматологија, као и војне и полицијске студије.

Бранислав Јовановић, задужен за односе са јавношћу, истиче да на одлуку утиче и то колико се школе и факултети рекламирају.
- Популарност приватних факултета је у сталном порасту, јер се много више рекламирају. Од државних факултета највише се оглашавају они који имају конкуренцију у приватним.

Чињеница је и да државни факултети врло лако попуне места намењена буџетским студентима, али се проблем јавља приликом попуњавања самофинансирајућих места, поготову у мање популарним областима. Анализа је показала да скоро сви факултети имају интернет-презентације, али да њихов садржај није довољно динамичан и да се не ажурира редовно.

Иако је последњих година дошло до помака, највећи број факултетских сајтова и даље је прилично статичан и пружа мање-више само опште информације о факултету, његовом историјату, организацији, раду и слично.
Похвално је што су многи факултети истакли наставне програме и почели да објављују распоред предавања, консултација и испита, што спада у такозвани студентски сервис - објашњава Јовановић.

После завршетка школе или факултета многи се суочавају са новим проблемом - немогућношћу да пронађу посао, што је још један битан фактор приликом одабира будућег занимања.
Према подацима са сајта за запошљавање poslovi.infostud.com, најчешће се нуде и попуне места за комерцијалисте, продавце, менаџере продаје, пословне секретарице, административне раднике, дипломиране економисте и правнике, кредитне службенике, благајнике, референте осигурања, возаче и магационере, као и позиције у маркетингу и људским ресурсима.

- Спорије и теже се попуњавају позиције као што су књиговођа, рачуновођа, ревизор, дипломирани фармацеут, фармацеутски техничар, дипломирани грађевински инжењер, грађевински инжењер, грађевински техничар, архитекта, пројектант, дипломирани инжењери геодезије, технологије, пољопривреде, оператери на графичарским машинама, односи са јавношћу.

Нарочито је одзив кандидата мали када се траже сертификати или лиценце, па се кандидатима саветује да се додатно усавршавају и полажу стручне испите, јер се радници таквих квалификација траже - каже Јовановић.

И потреба за радницима, као и одзив слабији су у области заштите на раду. Искуство је показало да је потреба за радницима мања од понуде у области телекомуникација, социологије, психологије, образовања, па кандидати који траже посао у наведеним струкама теже долазе до жељеног посла.