За освајање индекса престижних универзитета у свету, попут Харварда, Јејла, Берклија, Принстона, Колумбије, Оксфорда, Кембриџа, важно је наоружати се, пре свега, знањем и стрпљењем. О томе треба да воде рачуна сви који желе да студирају у иностранству.

- Процедура коју је потребно проћи веома је сложена и захтева позамашну суму новца и добре живце - објаснио је за наш лист Лесковчанин Александар Петровић који је на докторату у Енглеској и окупиран је истраживањима у области примене биомедицинског инжињерства у клиничкој неурологији.

Александар је дипломирао на београдском Електротехничком факултету са просечном оценом 9,93. На постдипломске студије позвали су га и са Јејла и са Оксфорда. Изабрао је студије у Британији, али је „тортуру” за пријем на постдипломске студије прошао за оба универзитета.

Он објашњава да је морао да прође многобројне тестове провере знања енглеског језика и математике. Уз то биле су неопходне по три препоруке професора за сваки универзитет.
Требало је да приложи и безброј мотивационих писама. Затим су уследили четрдесетпетоминутни интервјуи са по три професора са оба универзитета, америчког и енглеског.

Са Јејла су га интервјуисали усред ноћи: „Припремао сам се за спавање. Потпуно неочекивано зазвонио је мобилни телефон и уследила су многобројна питања.”

Слично искуство имао је и његов колега Небојша Милосављевић који се такође по завршетку београдског Електротехничког факултета (просечна оцена 9,98) отиснуо у свет.

- Примили су ме универзитети Корнел, Станфорд и Беркли. С тих високошколских институција контактирали су ме путем телефона професори који су били заинтересовани за мене. Изабрао сам Беркли који у области електротехнике дели друго место са Станфордом, а као универзитет у целини је трећи на свету.

Сваке године на докторат на EECS департменту (Electrical Engineering and Computer Science) на Берклију за једно место конкурише најмање 40 кандидата - истиче Небојша.

Многи младићи и девојке желе да одмах по завршетку средње школе оду на студије у иностранство. И они се суочавају са огромном папирологијом, преписком, интервјуима, тестовима које морају да прођу. Зато је неопходно благовремено почети припреме за бруцошку трку на иностраним високошколским установама.

Они који су то успешно прошли кажу да су још као основци учили за знање, а не за оцене, док су у интензивне припреме кренули у трећем разреду средње школе.

Да би кандидат на време добио одговор о томе да ли је примљен на жељени универзитет мора да одради велики број предрадњи. А за то је потребно време. Да не би изгубио годину, било би добро да уз појачане припреме крене у трећем разреду средње школе.

То подразумева интензивно учење страних језика, пре свега, енглеског, али и веома озбиљно претраживање Интернета и отварање иначе веома информативних сајтова страних универзитета.

Ту се, као што смо се и сами уверили, може наћи много података о високошколској установи, студијама, начину рада, испитима, о могућностима добијања стипендија, кредита, о висини школарина, шансама за запошљавање по завршетку студија. На основу тога ученик може да процени који му универзитет највише одговара, имајући у виду своја интересовања и материјалне могућности.

Пут за отварање врата страних високошколских институција је потом следећи: пошто ђак одабере један или, пак, неколико универзитета, онда им електронски, путем и-мејла шаље поруку у којој каже да је заинтересован за студије на одређеном одсеку.
Затим са универзитета стиже веома опширан одговор о свим детаљима живота и рада на универзитету, као и о правилима која тамо важе.

Знање одговарајућег страног језика кандидат доказује одређеним сертификатом. Рецимо, за англосаксонско говорно подручје мора имати положен TOEFL (за Америку) или IELTS (за Европу). И поред тога се на самим универзитетима потом проверава знање страног језика, али и полажу тестови из још неких предмета.

Кандидати универзитету морају да доставе и свој си-ви. Уз то треба послати препоруке професора, као и податке о родитељима. И написати прави мали есеј о себи, својим интересовањима и објаснити зашто си се определио баш за тај универзитет и за те студије.

Веома је важно, посебно за америчке и енглеске универзитете, да кандидат, уз добре оцене, има и препоруке наставника, али и да се бави спортом, као и хуманитарним и друштвеним радом пре свега кроз ангажовање у невладиним организацијама.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo  Reddit  StumbleUpon
MySpace  Live Spaces