На 40 приватних високошколских установа у Чешкој студира око 13.000 студената. Млади из бивших република СФРЈ чине 10 одсто свих академаца на Универзитету Њујорк у Прагу .

Пол Фокс је висок, добро грађен, са уочљивом тетоважом на десној руци. Уместо на колеџ, он је после средње школе отишао у - УС маринце. Након четири године службе послат је у Ирак, где је радио седам месеци у обезбеђењу конвоја.

О том периоду не жели да прича, само кратко каже: „Добре намере, лош резултат”. Након четири године војне каријере, Фокс се придружио родитељима у Немачкој, који раде за америчко Министарство одбране. У 27. години обрео се у Прагу, као један од 13.000 студената, колико су процене да их има индекс једне од 40 приватних високошколских установа у Чешкој.

Фокс данас похађа студије на Универзитету Њујорк у Прагу, који је део NYC образовне групе, једне од највећих образовних мрежа у САД и централној и југоисточној Европи, са 300.000 академаца. Европска централа је у Атини (са највећим број академаца), а факултети су отворени и у Тирани и Београду (најбоље оцењен у погледу менаџмента и услова студирања).

Групу новинара из Београда, која је имала прилику да посети овај универзитет у Чешкој, баш на десетогодишњицу оснивања, дочекао је генерални менаџер Сотирис Футсис. По његовим речима, овде тренутно студира око 700 академаца, од којих је 450 на основним студијама.

- Реч је о области образовања која је тек у развоју. Студенти желе две дипломе, јер је амерички образовни простор признат широм света, а, с друге стране, добијају диплому која ће бити призната и у оквиру ЕУ, по принципима болоњског процеса.Сарађујемо и са енглеским, француским и швајцарским универзитетима - објашњава др Вилијам Бернар, потпредседник универзитета, задужен за студентска питања.

Основне области које се изучавају су бизнис, комуникације имедији,психологија и међународна економија. Студенти имају опцију да две године студирају у Прагу, а две у Америци или све четири године у Чешкој.
Настава је на енглеском језику.

Др Бернар каже да велики број студената може да се објасни и жељом младих дастекну знање на начин који је знатно другачији у односу на државне универзитете.
Групе су мале, до 22 академца, уместо класичног професора који предаје и студената који записују и климају главама,на часу се очекују дијалог, дебата, групни рад, студенти уче да раде с другима, да развијају критичко мишљење.
За сваки сат на предавању они проведу два сата на пракси.

- Овде је прави микс студента и професора - склапају се пријатељства широм света, од Русије до Африке. Рецимо, 10 одсто свих студената долазе из земаља бивше СФРЈ. Највеће групе студената су из Русије, Немачке и САД.

А када бисмо скицирали портрет типичног професора, он би био неко ко је рођен у јужној Африци, предавао у Лондону и Јапану, а живео на Новом Зеланду - додаје др Бернар.

За разлику од Србије, где је однедавно на већини државних факултета професорима забрањено да истовремено предају и на приватним, овде јавно признају да имају доста чешких професора који добијају две плате.

Како пластично објашњава, оно што професори покушавају да ураде је да од неког ко је на почетку рекао: „Гледам ове цифре и ништа не разумем”, на крају створе неког ко ће да каже: „Сада све има смисла и знам како ћу то да употребим”.
А која је цена за то употребљиво знање? То је пословна тајна, али смо сазнали да се на приватним високошколским установама у Прагу школарина креће и до 12.000 долара по години.


Око 13 одсто високообразованих

Према подацима Министарства просвете из 2007. године, у Чешкој има 40 приватних високошколских установа, два државна и 26 јавних универзитета (са 135 факултета). На њима студира 274.102 студената, мада се може чути и податак о 344.000 академаца.

У структури становништва, високообразовани чине 13 одсто.Приватне образовне институције основане су у петнаестак градова, а њихови програми углавном су у вези са економијом (56 одсто).
Анализе показују да из године у годину расте интересовањемладих за студије.

Слично као и у нашој земљи, највеће интересовање студената је за економију и друштвене науке, што жели да студира половина пријављених сваке године.

Највеће шансе да добију индекс имају они који конкуришу за технику, пољопривреду и шумарство, док је најтеже уписати право и медицину.