Министарство просвете наставиће и ове године да примењује мере афирмативне акције за упис ученика ромске националности у средње школе, најавио је за Данас Бојан Ристић, координатор Републичке уписне комисије.

Број ученика који на овај начин упишу жељену средњу школу из године у годину се повећава, па је тако у школску 2005-2006. уписано 67 ђака, наредне године било их је 136, а прошле године је, захваљујући стимулативним мерама, 165 свршених основаца уписало образовни профил који је у листи жеља навео на првом месту.

Ове године средњошколци ће моћи да рачунају и на стипендије, које су обезбеђене из средстава Националног инвестиционог плана, а њих би требало да добију сви ромски ученици од првог до четвртог разреда средњих школа.

- Једни начин да они изађу из сиромаштва је образовање, али је материјално стање ромских породица такво да не могу да обезбеде средства за школовање деце.
Мере афирмативне акције су делотворне и њих треба примењивати и убудуће, али ако ви само омогућите Ромима да се упишу у средњу школу или на факултет, веома брзо ће се десити да они прекину образовање.

Ове године из средстава НИП је обезбеђено 65 милиона динара за стипендирање деце из социјално угрожених породица и очекујемо да ће сви ђаци ромске националности од првог до четвртог разреда средње школе добити стипендије - каже Михајловић.

Стимулативне мере за кандидате ромске националности при упису у средње школе су уведене од школске 2003-2004. године.

Афирмативну акцију је спровело Министарство просвете тако што је ромским кандидатима који су положили квалификациони испит, а укупан број бодова им је био мањи од минималног броја поена потребног за упис на одређени образовни профил, додало фиктивних 30 бодова.

Онима који су на тај начин достигли просечан број бодова на образовном профилу који су желели да упишу, то је било и омогућено. Ови ђаци су у одељења уписивани преко предвиђене квоте, а једино нису могли бити примљени као прекобројни у огледним одељењима.

Бојан Ристић напомиње да мере афирмативне акције Министарство просвете спроводи у сарадњи са Канцеларијом за мањинска питања Владе Србије и Националним саветом Рома, чији активисти пре него што почне упис у средње школе на терену обилазе ромске ученике који завршавају осми разред, спроводе анкету за које образовне профиле су ђаци заинтересовани, пружају им информације о школама и профилима који су им доступни у близини места становања и шта би њима највише могло да одговара.

- Када се заврши први уписни круг, видимо где су деца распоређена и колики је просечан број бодова у одељењима, а за оне који нису уписани по првој жељи примењује се мера афирмативне акције. Исти број бодова се додаје и ромским ученицима који би желели да упишу трогодишње образовне профиле.

Тих 30 бодова дати су на самом почетку из жеље да се ромским ученицима што више помогне, али пракса показује да је многима потребно само неколико поена да би уписали жељену средњу школу.
Као и остали ученици, и ђаци ромске националности су највише заинтересовани за занимања из области здравства и личних услуга - објашњава Ристић.

Он најављује да ће на јесен бити спроведено истраживање које ће дати одговоре на питања колико је ромских ученика после уписа наставило школовање, а колико је и из којих разлога од њега одустало.


Слабији од просека

Пракса је показала да у односу на целу популацију свршених основаца, ромски ђаци на квалификационом испиту из математике освоје три до четири бода мање, а из српског два до три поена.

Такође у односу на укупну популацију, кандидати ромске националности у просеку су имали слабији успех у основној школи и то за целу оцену из математике, а за трећину оцене из српског.
Када се саберу бодови с квалификационог испита и успех из основне школе, ромским ђацима недостаје максимум 12 бодова да би уписали средњу школу коју су навели као први у листи жеља.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo  Reddit  StumbleUpon
MySpace  Live Spaces