Међународни дан сећања на преминуле од Сиде :: Инфо

18.05.2008.

Међународни дан сећања на преминуле од Сиде

Оболели од сиде у Србији се, како указују стручњаци, упркос све бољем познавању узрока и начина преношења те болести, суочавају са страхом од одбацивања и осуде, чак и најближих чланова породице, партнера и пријатеља.

Међународни дан сећања на преминуле од Сиде, који ће данас бити обележен у целом свету, прилика је да се укаже на значај подршке ХИВ оболелима, као важног извора снаге која им је потребна да би се носили са свакодневним проблемима које доноси та болест.

Страх од сиде, који је присутан и код становника других земаља, оправдава се чињеницом да је у овом тренутку у целом свету више од 33,2 милиона људи оболело од те опаке болести, од којих је само лане умрло 2,1 милион.

Како је недавно упозорила директорка УНИЦЕФ-а за Србију и председавајућа УН тематске групе за ХИВ/АИДС Јудита Рајхенберг, међу оболелима је и око два милиона деце млађе од 15 година, од којих је у прошлој години умрло 330.000. У 2007. години је у свету инфицирано још 2,5 милиона људи, од којих 420.000 деце.

У Србији је, према подацима Републичког института за јавно здравље, прошле године регистровано 2.200 ХИВ позитивних, од којих је 18 умрло.

Број умрлих и оболелих од сиде у Србији, према речима министра здравља Томице Милосављевића, стагнира, захваљујући предузетим мерама превенције и лечења. Истакавши да је обезбеђена стопроцентна доступност терапије, која је потпуно бесплатна, он је упозорио да се на ХИВ вирус тестира свега око четири одсто грађана.

Истраживање које је организовала Глобална иницијатива за психијатрију из Холандије, у сарадњи с Међународном мрежом помоћи из Београда, показује да оболели живе у страху од дискриминације, а свој ХИВ статус не могу да саопште ни најближим члановима породице.
Оболели од сиде не говоре о томе ни пријатељима, ни партнерима, јер се боје одбацивања и осуде или су веома обазриви када одлучују коме могу да открију своју болест.

ХИВ позитиван статус, указују стручњаци, означава велике промене у животу и утиче на осећања, расположења и промену слике о себи, а туговање је често после сазнавања ХИВ статуса и у неким фазама може да пређе у депресију, док страх од реакција других може резултирати напуштањем посла или самоизолацијом.

Губитак пријатеља који су преминули од АИДС-а и ишчекивање сопственог губитка здравља утичу на појаве епизода туговања, а особе које живе са ХИВ-ом често имају "унутрашњу стигму", која представља осећај стида, срама, кривице и страха од дискриминације која је везана за то што су оболели од те болести.

Истраживање је показало да социјална подршка, доступност служби, оптимизам и уверење да је могуће утицати на болест, представљају важне начине за превазилажење проблема.
Дискриминација и предрасуде су изражене према разним друштвеним групама, попут хомосексуалаца, конзумената дроге и других ризичних група по ту болест.

И међу здравственим радницима је присутна дискриминација према ХИВ оболелима, најчешће кроз кршење поверљивости информација о оболелом.
Најчешћи разлози за то су недовољна едукација здравствених радника, али и страх од преношења болести, упркос познавању начина преношења сиде.

Стручњаци сматрају да је један од начина да се поправи однос друштва према оболелима од сиде законска регулатива, односно доношење закона о спречавању дискриминације.