Мој пријатељ Американац Аронд Фишбоун, када је прошле године био мој гост, видевши препуне кафиће у центру Ниша усред радног дана, у шали рекао: "Дајте ми ваше слободно време, а ја ћу вама сав мој новац".

Тачно је да Амери пуно раде, ваљда зато ми и умемо да кажемо да имају само два "одела", радни комбинезон и пиџаму. Али, зато не треба да се чудимо како им је животни стандард висок - истиче Немања Кандић, студент Економског факултета у Нишу, који ће ускоро у САД провести десет месеци, у оквиру студентске размене коју организује и финансира америчка владина организација USAID.

Осим њега, на студијско путовање ће отићи још 34 студента из Србије. Немања ће од средине августа похађати два семестра на америчком Tennessee Technical University, на којем постоји јак Colege of bussines.
За стипендију и студијски боравак квалификовао се успехом на матичном факултету, али и знањем језика (поред енглеског говори још три), као и успехом у серији тестова и интервјуа.

- За разлику од многих мојих вршњака, ја сам имао срећу да прилично путујем по свету. Као ученик нишке гимназије "Бора Станковић" 2003. године био сам у Америци, у једном средњошколском Летњем кампу у Вашингтону. Наредне године сам у САД ишао приватно.

Али, сада одлазим на Тенеси универзитет да научим што више из економије и то на другачији начин од оног који постоји на мом факултету.
Пошто не студирам по Болоњској декларацији, од предметних професора на мом матичном факултету зависиће да ли ће ми признати то знање из Тенесија. Искуство мојих колега који су прошле године боравили у САД, говори да ће део предмета највероватније бити признат - каже Немања.

Верује да ће му студијски боравак у Америци доста значити. Подсећа да се сваке године на економске факултете у Србији уписује по 1.000 бруцоша, те да професори не могу да упознају сваког студента и да са њима раде у мањим групама.
За то, како каже, не криви професоре, већ концепт високог образовања у Србији и стандард наших високошколских институција. Сигуран је да ће студирање по "Болоњи" направити помаке набоље.

- Приликом добијања ове стипендије потписао сам уговор који ме обавезује да се вратим у Србију. Јер, како су нам објаснили, циљеви програма су развој пријатељства између америчког и српског народа, као и да млади и образовани људи остају у Србији.
Вратићу се, довршити студије, а онда евентуално уписати последипломске студије у иностранству.

Волео бих да се затим опет вратим, односно да останем у својој земљи, у којој бих могао да се професионално остварим и нормално живим. Чини ми се да у Србији има позитивних тенденција, све више образованих људи успева да нађе добре професионалне позиције.
У светлу најновијих политичких догађаја после избора, моје расположење је нешто спласнуло, али верујем да ће временом, ипак, економија мање зависити од политике - каже Немања.

Наш саговорник не прихвата тезу да припада новим "изгубљеним и дезоријентисаним генерацијама". Сматра да је предност данашњих генерација "већа борбеност, спремност на нову филозофију живота и боље сналажење у информатичком свету".

- С обзиром на оно што смо прошли, видели и доживели, нормалнији смо него што би свако реалан могао да очекује - закључује Немања.


Опредељивање према "снази" науке

Немања Кандић каже да ће студенти из Србије од августа бити распоређени по свим деловима САД. Организатори њиховог студијског боравка нису дозволили студентима да изаберу универзитет, али су им понудили више могућности, те се свако опредељивао према "снази" својих наука на различитим америчким колеџима.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces