07.06.2008.
Из године у годину студирање на факултетима Универзитета у Београду је све скупље, а школовање за оне који не успеју да се упишу о трошку буџета - постаје луксуз.
И поред препоруке Сената БУ да се не повећавају школарине, или да то буде у износу реалне инфлације од 12 одсто, више од половине факултета то није испоштовало. Тако су неки поскупели школовање и за 50 одсто.
Ново повећање цене студирања изазвало је огорчење студента. Њихов захтев да се школарине смање подржало је и Министарство просвете.
Академци су тражили од факултета да им доставе спецификацију трошкова, односно податке на шта све одлази новац од школарине и шта они добијају за оно што плаћају.
На адресу Студентског парламента стигли су дописи са четири факултета, али без спецификације трошкова!
- Архитектонски, Филозофски, Рударско-геолошки и Факултет безбедности су нас само обавестили због чега су морали да подигну школарине - објашњава Александар Јовић, секретар Студенстког парламента.
- Основни разлог, како наводе, је да нису мењане неколико година, а инфлација је била велика.
Сачекаћемо седницу Савета БУ следеће недеље на којој ће се разговарати о школаринама. Тек после тога ћемо планирати даље акције.
Студенти не искључују могућност масовних мирних протеста, који ће трајати док се не испуни њихов захтев за враћање школарина на пређашње стање, или увећање само за проценат инфлације.
Иако су свесни да је Универзитет у тешкој финансијској ситуацији, због неизмирења обавеза државе за материјалне трошкове, студенти сматрају да се такав “минус” не може покривати из њихових џепова.
-Цене студирања су далеко ниже од реалних трошкова које факултети имају по једном студенту - каже проф. др Бранко Медојевић, проректор за финансије.
- Анализе су показале да школарине износе око 50 одсто трошкова по буџетском студенту. Због уступка студентима да се дозволи условни упис године, иако је то противзаконито, Србија је прошле године имала више студената на буџету него у време бивше СФРЈ.
Школарину је највише повећао Саобраћајни факултет - за 30.000 динара. Судећи по изјави првог човека ове високошколске установе, нема говора о враћању школарине на 60.000 динара.
- Наша школарина покрива 70 одсто трошкова по буџетском студенту, за кога од државе добијамо 130.000 динара - објашњава проф. др Слободан Гвозденовић, декан Саобраћајног факултета
. - Цену нисмо мењали од 2003. године. Она важи само за бруцоше, док студенти осталих година плаћају 60.000 динара. Сви који дају услов прелазе на бесплатно школовање, односно о трошку државе.
Анализа коју је прошле године урадио Универзитет у Београду показала је да су школарине на свим факултетима, осим Архитектонског, и по неколико пута ниже од трошкова које факултет има по једном студенту.
По овој рачуници, најскупље је студирање на Стоматолошком факултету: 693.586 динара, док на медицини један студент “кошта” 326.776 динара.
На Правном факултету та сума је 120.954 динара, на Саобраћајном 182.391 динар, а најјефтиније школовање је на Техничком факултету у Бору - 99.474 динара.
Уговор на чекању
Универзитету у Београду држава дугује око десет милиона евра за материјалне трошкове. Иако је Законом о универзитету предвиђено да сви државни универзитети треба да потпишу уговор са председником Владе о финансирању, то се није догодило.
Уговор је требало да буде потписан прошлог лета и да прецизира колико новца из републичке касе треба да добије свака високошколска установа, чији је оснивач држава. Неизвесно је када ће и да ли ће уопште бити потписан овај уговор.
Одлука на седници у уторак
Представници Студенстког парламента БУ очекују да ће, на седници у уторак, Савет БУ усвојити препоруку да факултети смање школарине, као и да јавно буду опоменути они који су драстично повећали цене
. Истог дана требало би да се састану и представници академске заједнице са надлежнима из министарстава просвете и финансија, како би разговарали о финансирању универзитета и актуелном проблему школарина.
Просветне власти најавиле су да имају законске механизме да натерају факултете да смање школарине, уколико они то сами не учине.