Награда за најбољу мастер тезу на престижном лондонском колеџу UCL и титула најбољег мастер студента године припала је нашој Миљани Радивојевић која је пре само годину дана отишла у Лондон на усавршавање из области археометалургије и већ дошла до изванредних резултата.

Како за наш лист објашњава ова 28-годишња девојка, њена истраживања су недвосмислено показала да је винчанска култура најстарија металуршка култура у Европи, и да обрада метала није стизала у Европу са Блиског истока, већ управо са Балкана.
Блиски исток, објашњава, има своје аутентичне налазе, али идеја да се све рађа на Истоку није баш сасвим тачна јер се стално долази до нових открића која покушавају да тај простор, ипак, мало прошире.

Пут до Лондона Миљану је водио одпознате Истраживачке станице Петница, у којој се заинтересовала за винчанску културу, преко Филозофског факултета у Београду где је на групи за археологију била студент генерације (9,70), потом студент продекан и студент проректор.

Чланак о новим методама у археометалургијипрочитала је у новинама, на интернету пронашла одговарајући курс на лондонском UCL институту, контактирала професора и истакла своје досадашње резултате и интересовање за ову тему, објаснивши да у Србији има приступ материјалу који је изванредан.

Професор Тило Ререн, одушевљен, јер се о винчанској култури иначе малозна, саветовао јој је да се пријави за мастер студије и стипендију „Марија Кири”, да би јој новчана подршка ускоро стигла и од наших министарстава науке и културе, као и Токио фонда Универзитета у Београду.
Школовање у Лондону могло је да почне.

Са ментором Тилом Ререном Миљана је прошле године дошла у наш Народни музеј, издвојила археолошке налазе које је на локалитету Белoводе сакупио археолог Душко Шљивар и потом кренула са испитивањима материјала у најбољим светским лабораторијама.

- И раније су постојале теорије пионира археометалургије Миодрага Грбића (истраживања Плочника) и Борислава Јовановића (истраживања Рудне главе), а овим најновијим резултатима дефинитивно смо локализовали производњу и најнапреднију технолошку културу у Европи, која датира сa краја шестог миленијума.

Добијене датуме потврдили смо у Оксфордској лабораторији за материјале, истраживањем археолога са Кембриџа Душана Борића. Успели смо да лоцирамо радионицу бакра усред Балкана која по свом изотопском отиску одговара депозитима из источне Србије.
Реч је о руди која је експлоатисана у источној Србији и прерађивана на локалитету Беловоде, а у овом тренутку имамо кредита да кажемо да је технологија прераде метала била јединствена и самостална на Балкану, колико независна од Блиског истока даља истраживања ће показати.

Након добијених резултата на престижном институту, прилика за наставак истраживања Миљане Радивојевић у овом тренутку готово је идеална.
Према њеном мишљењу, винчанска култура представља невероватну археолошку баштину која у будућности може много да допринесе промоцији наше земље јер би јединствени археолошки парк на овом локалитету већ био непоновљива атракција за туристе.

- Имамо златан рудник у нашем дворишту и не морамо да пропутујемо пола света да бисмо нешто открили. Људи из Британије одлазе у Африку, Јужну Америку, Азију, Индију како би вршили ископавања, а ја не видим бољег места на свету него да истраживања радимо код своје куће.
Уз довољну дозу патриотизма, сав ентузијазам према науци и сјајно образовање стицано у земљи и иностранству можемо много тога да урадимо, каже Миљана Радивојевић.

На питање шта је незаобилазно уколико се жели успех, одговорила је:
- У животу је важно да се све ради са вером и љубављу, срцем и таквом посвећеношћу као да је у питању најважнија ствар на свету. Неопходно је да сте окружени људима који вас разумеју и подстичу, а потом и да вам се отворе врата да видите свет да не бисте без тог дашка нових искустава и путовања живели у заблуди.

Сви научници које сам до сада упознала на светским скуповима скромни су и једноставни људи, пуни мудрих савета и добрих идејаи сви имају исту мисао да нема одустајања и да само велика одрицања дају високе резултате.
И када вам сви они понове исту ствар, онда је јасно да су то универзални принципи успеха.


Уложимо да би нам се вратило

Усавршавање на трогодишњим докторским студијама и унапређење досадашњег рада Миљану Радивојевић стаје и додатног ангажмана како би обезбедила средства за наставак школовања.
Половину суме за школарину (45.000 фунти) добила је од британске владе, уз подршку Егзит фондације Душана Ковачевића, а нада се да ће до почетка школске године остатак стићи и од наших институција и спонзора.

- Новац уложен у моје мастер студије апсолутно се исплатио једним сјајним открићем, светском академском пажњом и наградама које сам добила. До сад је постојала само вера у мој рад, а сада имамо и конкретне резултате.

Имам велике планове и идеју да овде оформимо мултидисциплинарни центар где бисмо обучили људе да раде археолошке анализе које се не раде нигде у региону, каже млада научница.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces