Вредни, успешни и даровити студенти у Србији могу да освоје разне домаће, али и иностране стипендије. Нуде их како наша држава тако и стране владе, али и домаћи и страни државни и приватни универзитети, фондације, корпорације, банке...

За студенте државних универзитета у Србији Министарство просвете сваке године, обично почетком јуна, расписује Конкурс за доделу кредита и стипендија, а кандидати се могу пријављивати од 1. до 31. октобра.

За кредите могу да конкуришу и бруцоши и студенти старијих година, али морају да се школују о трошку државе, односно, да буду на буџету, да је и њихово и пребивалиште њихових родитеља или старатеља у Србији, да нису изгубили више од једне године студија.
Гледа се и успех у учењу и материјални положај.

О томе да ли ће кредити бити бесповратни или ће морати да се врате зависи од тога да ли су испоштоване све тачке уговора који се потписује приликом узимања кредита. Између осталог да кредит не би морао да се врати просек мора да буде бар 8,51.

- За стипендије могу међутим да конкуришу академци од друге године студија.
Број стипендија које се годишње деле је неограничен, а број кредита је ограничен на 18.000 студената - објашњава за наш лист Светлана Коларевић из Министарства просвете.
Стипендије се дају у десет месечних рата, а рата износи 5.100 динара. Висина стипендије прати цену смештаја и исхране у студентским домовима и ресторанима.

Постоји и Републичка фондација за развој научног и уметничког подмлатка. Она годишње обезбеђује 150 стипендија за студенте и постдипломце са свих државних факултета у Србији.
Уобичајено је да се конкурс објављује у септембру, а студенти могу да се јаве тек након завршене друге године основних академских студија.

Месечна сума за студенте износи 12.000, а за постдипломце - 15.000 динара. У Фондацији истичу да је за добијање ових стипендија потребно давати годину за годином, имати просек изнад 9, али и положити психотест.

Кандидати са готово свих факултета полажу заправо и психолошки тест. Тестирање се обавља само на одређеним факултетима у Београду, Нишу и Новом Саду. Једино студенти уметничких факултета не иду на тестирање. Њима су довољни резултати са студија.

Фондацију за развој научног и уметничког подмлатка не треба мешати са Фондом за младе таленте у Србији који је фактички радио само годину и по дана, бар што се давања стипендија тиче.
Већ више од годину дана нема конкурса за те стипендије.
У Министарству просвете кажу да су сва дуговања исплаћена претходно одабраним стипендистима. А без одговора је остало наше питање о томе када ће се нови конкурс објавити.

Из задужбина Београдског универзитета месечно се издваја 840.000 динара за стипендирање око 140 изузетно вредних, образованих и даровитих академаца. Тај број заправо из године у годину варира. Некада се даје нешто више, а некада нешто мање стипендија.

Према речима Јасмине Кабадаје, руководиоца сектора за имовину и задужбине БУ, број стипендија зависи од прилива новца.
Стипендије свих задужбина подједнако теже - шест хиљада динара месечно. Студенти стипендије примају целе године, дакле свих 12 месеци.
За ове стипендије могу да конкуришу само студенти БУ и то они који су на буџету и имају просек изнад 9.

Они који већ примају неку стипендију немају право на стипендију задужбинара. Нешто другачији критеријуми су за болесне студенте, али сви детаљи се могу наћи у Конкурсу који се обично расписује у октобру, новембру, а „качи” се и на сајтове свих факултета и БУ.

Студенти БУ, као и њихове колеге са свих осталих факултета, и приватних и државних у Србији, могу да конкуришу за све стипендије које дају страни универзитети, разне установе, банке, корпорације у свету и о свему томе могу да се информишу преко интернета без проблема.

Али тада Универзитет у Београду не утиче на то ко ће добити стипендију. Стипендисте бирају они који и дају стипендије. Изузетак је Токио фондације из Јапана.
Реч је о чувеним Сасакава стипендијама, како су се некада звале и за које на територији целе бивше Југославије могу конкурисати једино студенти Београдског универзитета и то заправо само постдипломци са Правног, Економског, Филолошког, Филозофског и са Факултета политичких наука.

О томе колико су те стипендије престижне сведочи и чињеница да их добијају и најбољи студенти Харварда, Принстона, Колумбија универзитета или рецимо Карловог универзитета у Прагу.
Конкурс за ове стипендије најчешће се објављује једном годишње. Последњи је био крајем 2007.

Комитет Токио фонда на Београдском универзитету одлучује о томе ко ће од кандидата са БУ постати стипендиста Токио фонда. Председник Комитета је професор др Љубиша Тописиревић.
Фантастично знање бар два страна језика, изузетне оцене, објављени стручни радови неки су од услови за освајање ове стипендије. Стипендије су динарске и добијају се за студије у Београду.

Још једна јапанска фондација сарађује са стручњацима БУ приликом избора стипендиста. Реч је о Ито фондацији. Конкурс се расписује обично почетком школске године.
Београдски универзитет предлаже кандидате, али Јапанци бирају. До сада су увек прихватали предлоге из Београда.

За младе су веома привлачне и стипендије града Београда, као и Фонда др Зоран Ђинђић.


Задужбинари

Из Фонда Смедеревац стипендије стижу студентима Факултета организационих наука, Економског, Правног и Математичког факултета Универзитета у Београду.

Задужбина Миливоја Јовановића и Луке Ћеловића стипендира будуће економисте и правнике, док новац из Задужбине Влајка Калинића иде у руке сиромашним студентима.
Задужбина Ђоке Влајковића даје стипендије студентима електротехнике, пољопривреде, машинства, архитектуре, биологије, географије, грађевине, теологије...

Из Задужбине Драгољуба Маринковића обезбеђују се стипендије за студенте медицине, стоматологије, фармације, ветерине, физичке културе, као и за будуће дефектологе. Одатле стижу и стипендије и помоћ болесним студентима.

Студенти физичке хемије и хемије могу да рачунају на стипендије Задужбине Љубице М. Здравковић, а Задужбина Раде и Милана Вукићевића даје стипендије само медицинарима.
Стипендије за академце са Електротехничког, Технолошког и Теолошког факултета даје Фонд потпоручника Борка Никитовића. Из овог фонда је и награда од 20.000 динара за коју могу да се кандидују докторанти Машинског факултета.

Све ове стипендије и помоћ намењене су искључиво академцима Београдског универзитета.
А из Задужбине Веселина Лучића дају се запосленима на БУ награде за најбоље књижевно и научно дело.