Многи факултети су ове године повећали школарине за 10 до 30 хиљада динара, чиме је цена студирања на државном факултету готово изједначена са приватним. Револтирани студенти, који су и прошле године протествовали против превисоких школарина, сада су затражили спецификацију трошкова.

У средишту њиховог негодовања налази се сумња да је цифра коју држава издваја за школарину студената на буџету мања од оне коју наплаћује самофинансирајућим студентима.
Ни студентске претње штрајком, уколико се не испуне њихови захтеви, нису натерали савете факултета да месец дана од захтева обезбеде спецификације.

Наиме, до сада је једино Правни факултет доставио спецификације, док Архитектонски, Филозофски, Филолошки, Ветеринарски, Рударско-геолошки, Саобраћајни, Православно - богословски, ДИФ и Факултети за специјалну едукацију и рехабилитацију, и даље ћуте. То не би требало ни да чуди, јер се из података Правног факултета види да од самофинансирајућих студената узмају мање новца него што им држава даје за студенте на буџету.

На основу мерила за утврђивање школарине, која су прошле године усвојена на Сенату БУ, минимална цена обухвата постојеће школарине, увећане за 10 одсто за потребе развоја факултета.
Према овој одлуци, максимални износ школарине обухвата трошкове које би држава била обавезна да покрије 100 одсто, уколико факултети не би имали сопствене приходе.

Факултетима је препоручено да приликом одређивања школарина имају у виду и постојећу ситуацију у привреди и друштву. То практично значи укључивање тржишног принципа, односно могућност запошљавања и враћање плаћене школарине кроз плате.

Бранко Ковачевић, ректор БУ за Блиц је рекао да савети факултета сами одлучују колико ће наплатити школарине за самофинансирајуће студенте.
- На већини факултета, трошкови за студента на буџету изједначени су са ценама студија за самофинансирајуће студенте.
Ипак, само на Архитектонском факултету у Београду се узима више новца за самофинансирање него што држава даје за студента који је на бужету - каже ректор Ковачевић.

Више детаља у Ректорату, о томе да ли је још неки факултет послао спецификацију, нисмо успели да сазнамо. А на висину школарина ни Ректорат, ни Министарство образовања не могу да утичу.
Једино могу да предложе факултетима да преиспитају школарине.

Немања Петровић, председник Студентског парламента БУ, сматра да су факултети, ипак, безразложно повећали школарине. Како каже, Правни факултет је донео одлуку, пошто је подигао школарине за 25 хиљада, да својим студентима обезбеди бесплатне књиге и право на бесплатно пријављивање испита (један испит три пута за редом, а четврти пут се плаћа).

- Због обавезности предавања и вежби ради прикупљања бодова, наши професори су све више у непосредном контакту са сваким студентом, истиче Драгиша Потић, пи-ар Правног факултета.
- Томе је допринело и смањење укупног броја студената, због увођења студија на даљину.
Студентима су доступни мејлови професора тако да свакодневно могу да им се обраћају. Ту су и консултације, ваннаставне активности, дебатни клубови, коришћење библиотеке, читаонице.

Иако је лане због протеста студената архитектуре, посредством тадашњег министра просвете Слободана Вуксановића, школарина смањена на 160.000 динара, ове године је враћена на 3.000 евра.
У Студентски парламент УБ је са Архитектонског факултета стигао само допис у коме стоји да они школарину од 240.000 динара нису повећали у односу на прошлу годину.

Али зато сматрају да није ни неопходно да дају спецификацију трошкова - каже Петровић за ,,Блиц недеље“ и додаје да су неки факултети школарине повећали у складу са предлогом Сената БУ, док су остали са њима претерали.

- Не знамо шта је укључено у цену школарине, јер за новац који плаћамо ништа не добијамо - кажу студенти архитектуре. - После сваког предавања морамо да копирамо скрипте, материјал за рад сами купујемо, а ту су и енциклопедије од којих неке коштају и по 200 евра.
Такође, и услови за рад нису баш на завидном нивоу, а годинама у реновирање зграде ништа није улагано. Чули смо да су школарине у Италији и Француској око 500 евра.

Факултет безбедности ове године је повећао школарину на 98.000 динара, уместо прошлогодишњих 85.000 динара.
Студент ове високошколске установе Вуја Грујић, каже да и поред упорних инсистирања да добију трошковник, то нису успели.

- Оно што добијамо од факултета за 98.000 динара су стари графоскопи, рачунарски центар који није обновљен ниједним новим рачунаром, мали простор за рад - каже Грујић.
- Велика је била и прошлогодишња школарина, а камоли ова коју су одредили сада.

Студент продекан је у више наврата покушао од управе факултета да добије спецификацију трошкова, али увек је добијао одговор да се то њега не тиче.

Студенти Пољопривредног факултета за цену коју плаћају добијају и практичну наставу у огледном добру "Радмиловац", где имају вежбе од прве године студија.
Према речима Немање Петровића, студента овог факултета, ту су укључене и лабораторијске вежбе и супстанце које се купују за њихово извођење. Он истиче да студенти могу да добију контакт - телефоне професора и њихове мејл адресе.

- Свесни смо да школарина од 60.000 динара не покрива све трошкове студије - каже Александар Јовић, студент Факултета физичке хемије и секретар Студентског парламента УБ.
- И поред скупих материјала које користимо за експерименталне вежбе и даље смо међу најјефтинијим факултетима. Факултет нема довољно новца за куповину нових апарата, тако да је опрема за рад застарела.

Будућим филолозима је нејасно шта плаћају 119.000 динара. Поред недовољно простора за рад, они истичу да је настава организована по принципу екскатедре, односно класичних предавања за која су потребне табла и креда.

Немања Петровић истиче да не морају сви факултети да смање школарине, али треба наћи бенефит у томе, попут бесплатних књига, пријава испита и осталих наставних материјала, као што је то урађено на ФОН-у још пре неколико година.

- На неким факултетима је повећана школарина чак за 30 одсто, а за узврат студенти не добијају ништа - каже Петровић и додаје да се нада да ће факултети још једном преиспитати школарине и евентуално их смањити, јер ће у противном студенти и ове године кренути у штрајк.


Окружење

Студије права у Сарајеву коштају 612 евра, Загребу - 910, а у Љубљани - 1.828. За годину школовања на архитектури у овим градовима треба издвојити од 918 до 2.628 евра.
Студирање медицине је бесплатно у Љубљани, у Сарајеву кошта 1.020 евра, а у Загребу 1.200 евра.
Економија у Љубљани кошта 2.480 евра, педагогија 1.827, а психологија 2.420 евра.


Иностранство

Школарине на универзитетима у Великој Британији крећу се од 6.000 до 18.000 фунти за медицину. На државним факултетима у Холандији, Аустрији, Италији, Шпанији и Португалу година студија кошта од 600 до 1.450 евра.
Студије економије на факултету у Грацу износе 380 евра по семестру, док су на факултетима у Болоњи од 1.500 до 3.800 евра.

Просечни трошкови школовања и смештаја у Америци су око 20.000 долара, док је на престижном Јејлу или Харварду цена године око 40.000 долара.

У Француској постоје државни факултети који су бесплатни и за странце, а студенти плаћају само административне таксе, од 130 до 800 евра. На високим школама које се плаћају школовање кошта од 3.800 до 15.000 евра.


Приватници

За разлику од државних факултета који због лоше материјалне ситуације немају новца за било каква инвестициона улагања, на приватним високошколским установама студенти имају савршене услове за рад.

- Школарина на нашим факултетима је, у просеку, око 1.500 евра - објашњава проф. др Милован Станишић, ректор Универзитета "Сингидунум".

- У цену су урачунати уџбеници, коришћење савремено опремљених кабинета. Од треће године наши студенти имају практичну наставу у најпознатијим компанијама, а и банкама. Такође, ради се у малим групама, а професори су увек на услузи студентима.


Школарине за 2008/09.