Шта знамо о проституцији? :: Инфо

22.06.2008.

Шта знамо о проституцији?

- У овој средини, поготово у времену транзиције, младе жене често се одају проституцији. То и јесте разлог за покретање шире дебате о томе, будући да се питање проституције овде константно гура под тепих - рекла је Гордана Стојаковић најављујући трибину "Шта знамо о проституцији?", одржану на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

Историја

Проституција је веома стара друштвена појава, али је не познају сва друштва. Старогрчке куће за проституцију звале су се диктаријаде. Новац који се у њима зарађивао делимично се трошио на њено одржавање, а остатак је одлазио држави.
Касније, у средњем веку, проститутке су махом биле жене које раде по крчмама.

- Прекретницу је представљао XVI век и појава полно преносивих болести, што проузрокује и промену у рецепцији проституције, а с индустријском револуцијом она постаје распрострањенија - рекла је Љиљана Маџар, адвокат и једна од оснивачица Женског аутономног центра у Новом Саду и СОС телефона за жене и децу жртве насиља, дајући занимљив историјски пресек тог друштвеног феномена.

Она је објаснила да, што се тиче тога, у теорији постоје две основне струје. Једни, наиме, сматрају да је проституција веома стара појава и да је не би требало сузбијати, док други мисле супротно.
Кад је реч о Србији, она је као друштво, објаснила је Љиљана, имала увек двојак однос према томе, па смо тако имали и аболицију и криминализацију.

Оштрица

- Код нас постоје три типа проституције. Имамо уличну проституцију, јавне куће и тзв. колгерле, које су, као и њихови клијенти, недодирљиве. Оштрица је увек окренута према уличаркама и јавним кућама, изузимајући подводаче, што је врхунац нашег друштвеног лицемерја - рекла је она и додала да ни легализација није оптимално решење, јер се тако легализује и мноштво рђавих ситуација.

Као пример је прочитала исповест проститутке из једне легалне јавне куће у Холандији. Проститутка описује ситуације у којима је била принуђена, јер је кући плаћено за такву услугу, да за ноћ задовољи цео фудбалски тим (14 момака), након чега готово два дана није могла устати из кревета.

Присутнима је приказан и документарац Сандре Мандић, новинарке Б92, у којем је реч о дубиозном стању у србијанском друштву кад је реч о том питању.

Статут

- Судије, полиција, грађани... сви се слажу да је стање лоше, али нико ништа не предузима - додала је ауторка после емитовања филма.
Као прилог предавању и сведочанство о томе колико је друштво "напредовало" у вези с тим питањем, подељене су и интересантне брошуре у којима је одштампан Статут о проституцији Аустроугарске монархије, по којем је та област на овим просторима била уређена пре готово два века.

Из наведених прописа види се да је за отварање бордела била неопходна дозвола, те да се плаћа такса од 50 круна а да новац иде сиротињским фондовима. Такође, бордели се нису могли отварати близу школа и цркава; блуднице су се уторком и средом, у пратњи капетана, одводиле на лекарски преглед; власници нису смели држати "женскиње" млађе од 16 година...

Власник је био дужан да "блудници" обезбеди пристојан дом и храну, није је смео терати на обљубу и у сваком јој је тренутку морао дозволити коначан одлазак, уз обезбеђивање барем једног одела примереног тренутном годишњем добу.

За непоштовање прописа власници су кажњавани глобом од четири до 100 круна и затвором до пет дана, а блуднице затвором до месец дана. "Новац стечен наплатом казни ваља се употребити у корист варошког сиротињског фонда", наводи се у Статуту о проституцији.