23.06.2008.
Студентски парламент и Савез студената Универзитета у Нишу упутили су подршку београдским колегама које захтевају ниже школарине за самофинансирајуће студенте, као и јасну спецификацију факултетских трошкова.
Нишки студенти немају примедбе на висину школарина које ће плаћати од септембра, пошто је већина факултета задржала прошлогодишње цене студија.
- Подржавамо колеге на Универзитету у Београду и желимо да истрају у захтевима јер сматрамо да је несхватљиво да, рецимо, овогодишња школарина за студије архитектуре у Београду кошта 3.000 евра, док у Грацу исте студије стају 750 евра, уз право да се и та школарина врати студенту уколико "очисти" годину.
Студенти треба да знају на шта се троше њихове паре и то се од њих не сме сакривати. Нишки студенти су у другачијој ситуацији, јер школарине за самофинансирајуће академце углавном нису повећане у односу на прошлу годину, а ако јесу поскупљење није велико.
Такође, нишки студенти знају како се троше њихове паре, јер нам је већина факултета доставила спецификацију својих трошкова - каже студент проректор НУ Марија Митровић.
Она подсећа да су лане студенати били незадовољни због висине школарина, али да су онда уследили разговори са представницима универзитета и факултета, који су поновљени и на овогодишњој седници Сената НУ.
Она каже да су управе факултета сада веома ангажоване око процеса акредитације, али и свесне да је стандард студената НУ, као и генерално у овом делу Србије, прилично лош, а свакако нижи од оног у Београду.
Највише школарине за самофинансирајуће студенте имају Факултет уметности и Медицински факултет, али су оне идентичне са прошлогодишњим.
На Медицинском факултету висина школарина креће се од 60.000 до 120.000 динара, тако да ће самофинансирајући студенти од септембра плаћати 60.000 за основне струковне студије здравствене неге, 90.000 за интегрисане студије медицине, а по 120.000 за интегрисане студије стоматологије и интегрисане студије фармације.
Студенти Факултета уметности плаћаће школарину која износи од 100.000 до 120.000 динара, у зависности од тога да ли похађају Одсек за музичку уметност (100.000) или одсеке за ликовну уметност и за примењену уметност (по 120.000).
Школарине су, међутим, поскупеле на Економском, Правном, Природно-математичком и Факултету спорта и физичког васпитања. На Економском факултету школарина за наредну годину износи 70.000 динара, док је прошле школске године износила 58.000.
На Правном факултету школарина сада стаје 75.000, што је 10.000 више у односу на лане. Студенти Факултета спорта и физичког васпитања ове године ће за школарину дати такође 10.000 динара више (80.000 уместо 70.000), студенти Природно-математичког факултета 6.000 више (60.000 уместо 54.000), а студенти Учитељског факултета 5.000 више (45.000 уместо 40.000).
На Филозофском, Електронском, Машинском, Технолошком и Факултету заштите на раду, као и на Одсеку за грађевину на Грађевинско-архитектонском факултету, школарине су идентичне прошлогодишњим. Самофинансирајући студенти на Филозофском факултету плаћаће 50.000 динара, на Електронском 59.000, на Машинском и Технолошком по 40.000, на Факултету заштите на раду 50.000, а на Одсеку за грађевину на ГАФ 70.000 динара.
Школарина за прву генерацију (самофинансирајућих) студената Пољопривредног факултета, који би у септембру требало да почне да ради, износиће 60.000 динара.
За странце најскупљи Факултет уметности
Школарине за стране студенте нешто су више од трошкова студија за домаће студенте и крећу се од 1.000 до 3.000 евра. И за стране студенте најскупљи су Факултет уметности (школарина износи 3.000 евра) и Медицински факултет (школарина се креће од 1.500 до 2.500 евра, у зависности од одсека).
Следи Економски факултет (2.000 евра), па Филозофски, Грађевинско-архитектонски, Машински, Пољопривредни, Факултет заштите на раду и Факултет спорта и физичког васпитања (по 1.500 евра). Најјефтинији су Учитељски (1.000 евра) и Технолошки факултет (1.100 евра).