Међу свршеним средњошколцима већ годинама влада несмањено интересовање за факултете друштвених и медицинских наука, док поједни факултети природних и техничких наука не успевају да попуне уписне квоте за буџетске студенте ни након септембарског рока.

Показало се да кретања на тржишту рада нису превише занимљива будућим бруцошима приликом избора факултета. Ни креатори уписне политике не воде рачуна о њима, јер се уписне квоте одређују паушално, без јасне анализе за потребним кадровима.
Податак да је на евиденцији од око 800.000 незапослених, 31.000 људи са факултетском дипломом, најбоље даје одговор на питање у којој мери наше високо образовање школује кадар за одређена занимања, а колико за биро.

Прошле године међу београдским високошколским установама Географски факултет је био прави хит - на 435 слободних места конкурисало је 1.795 кандидата.
Много више заинтересованих од броја подељених индекса било је и на Стоматологији, Архитектури, ФОН-у, Фармацеутском, Правном, Економском.

На осталим универзитетима у Србији убедљиво прво место према интересовању и даље држе медицински факултети. Привлачност белог мантила не успева да засени ни чињеница да студије медицинских наука трају дуже, да захтевају озбиљан рад и да у неким градовима у Србији на евиденцији тржишта рада има на стотине лекара и стоматолога.

Веома слабо интересовање за факултете природних наука објашњава се стањем у којем се налази српска индустрија. Чак ни могућност бесплатног школовања није мотив због којег би млади хрлили ка студијама хемије, физике или физичке хемије.

Приликом доношења одлуке о избору факултета често се заборавља да постоје велике разлике међу регионима у Србији и да су нека занимања у великим градовима суфицитарна, а у унутрашњости врло тражена. Али, ко дође на студије у велики град, најчешће ту жели да остане и да се запосли.

Одговор на питање како ускладити тржишта образовања и рада није једноставан и није само на Министарству просвете. Без озбиљне стратегије развоја високог образовања тешко се било шта може променити.
Досадашње власти нису показале интерес да се тиме озбиљно позабаве.Најважније им је било да на универзитетима буде што мање таласања, а шта ће бити са студентима када стекну дипломе - то их много мање занима.

Као да их не узбуђује ни чињеница да је Србија сувише сиромашна да би улагала у стручњаке за које нема посла, или га има само у иностранству.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces