Испред шалтера факултета већ два дана су редови средњошколаца који чекају да би се пријавили за полагање пријемног испита. Многи на факултет долазе с родитељима, а неки пошаљу маму или тату да уместо њих предају пријаву.

Родитељска подршка при доношењу важне одлуке као што је избор факултета врло је битна, истиче Ивана Степановић, психолог и научни сарадник Института за психологију на Филозофском факултету, али, додаје, неке маме и тате у томе и претерују.

Често се догађа да су у њиховим рукама апсолутно сви конци: од претраживања информација по Интернету, куповине конкурса за упис, преко пријављивања будућег бруцоша и пратње на полагање испита, па до чекања на ранг-листе и подизања индекса уместо детета које вероватно ужива на мору.
- На Филозофском факултету држим припремну наставу и примећујем да све чешће родитељи зову да се распитују о упису на факултет, а неки долазе са својом децом на први час припремне наставе да се упознају са студијама - каже Ивана Степановић.

Родитељи које смо јуче проналазили испред шалтера били су пуни оправдања за то што уместо своје деце чекају у реду на 30 и кусур степени.
Тако је један отац који је јуче попуњавао уплатницу за надокнаду за полагање испита на Правном факултету одговорио да му није било тешко да дође уместо ћерке на факултет, јер је иначе имао да обави и друга посла у центру града.
- Оставио сам је код куће да спрема пријемни, јер ће за неколико дана имати тест. Већ је довољно у паници због тога и трема је већ присутна - каже он.

Милош Вазура, студент продекан Правног факултета, објашњава да маме и тате углавном долазе са средњошколцем на пријављивање и претпоставља да је то због тога да би правилно попунили пријавни формулар. У пратњи родитеља будући бруцоши долазе и на Технолошко-металуршки факултет.
- То је већ уобичајена слика. Документе не морају да предају средњошколци лично, па тако за полагање може да их пријави и неко други, уколико су они спречени. Са родитељима углавном долазе деца из других градова, али има и оних из Београда - рекла је Марина Дојчиновић, председник уписне комисије на ТМФ.

У гужви на Економском факултету нашла се и Љиљана, како нам се представила, чија је ћерка завршила економску школу, али није могла да дође на пријављивање јер је отпутовала на море. Овогодишњи термини за упис су касно објављени, објашњава, а њено дете је већ имало уплаћени аранжман за Грчку. Ова мама не крије да је њена велика жеља да јој ћерка настави школовање, као и да се подробно распитивала који је факултет најбољи за њено дете.

- Она је мало збуњена, па и уплашена чињеницом да су студије тешке и да јој нико не гарантује добар посао када их заврши. Ипак, мислим да не треба да остане само са дипломом средње школе - каже Петровићева.

Иако Филолошки факултет називају женским, јер се за језике и књижевност углавном опредељују девојке, судећи по речима Малише Станојевића, начелника студентске службе, храброст им не недостаје, јер углавном долазе саме да се пријаве за полагање пријемног.
- Саветовали смо будуће студенте да не долазе са родитељима и да дођу да се сами упознају са факултетом, јер ипак ће они на њему провести наредне четири године. Прошле године, ипак, било је више мама и тата испред наших шалтера, док ове то није случај - каже Станојевић.

Психолог Ивана Степановић сматра да родитељи имају превелику потребу да заштите децу, што у неким ситуацијама, као што је ова, није најпожељније.
- Постоје тренуци када маме и тате треба да се помере мало са стране и пусте децу да сама реше одређене проблеме или донесу неке одлуке. Избор факултета и полагање пријемних испита требало би да буде ствар са којом ће се средњошколац сам ухватити у коштац, наравно уз подршку родитеља, али не и да они преузму тај посао и обавезе на себе - сматра Степановићева.

Овакво понашање родитеља није никаква новост и Степановићева каже да су наши родитељи традиционално много брижнији и забринутији за будућност деце, него маме и тате на Западу, где се деца много брже осамостаљују.

- У последњих неколико година кривац за овакво стање је и економска ситуација, па млади дуго не могу да се осамостале и остају и после тридесете године под родитељским кровом. Није реткост да родитељи издржавају и оне који су превалили тридесету - наглашава Степановићева.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces