Код професорке која је члан уписне комисије на једном уметничком факултету И. К. је узимао часове припреме за полагање пријемног испита. Прво је договорено 10 часова за 1.000 евра „и сигурно ће бити примљен”, јер је изузетан таленат.

Потом је тражено још толико „како би га спремила толико добро да сигурно уђе на буџет”. Пошто нису имали довољно новца за овај други део погодбе, отац је направио и намештај за дотичну професорку.

Пријемни је прошао, И. К. се није нашао на листи, а професорка се сада прави да га не познаје. Будући да ће и идуће године покушати поново, наш млади саговорник не жели да открива имена актера ове приче, али је читав случајпријавио Министарству просвете.

- У оваквим и сличним случајевима Министарство није надлежно, јер факултети и универзитети имају аутономију да такве жалбе решавају сами. Сваку повреду процедуре или оптужбе за корупцију решава универзитет или суд, а Министарство може да пошаље своју инспекцију у врло ограниченом броју случајева - када је, на пример, уписано више кандидата него што је уписна квота - изјавио је за наш лист професор др Александар Липковски, помоћник министра за високо и више образовање.

Како објашњава, професору који је члан уписне комисије или ради на факултету, а приватно држи часове припреме кандидатима који желе да упишу студије на високошколској установи где он ради ништа се не може приговорити, јер му такав рад није забрањен.
- Факултетима, такође, није забрањено да организују припремну наставу и спремају кандидате за полагање пријемног испита код њих - каже Липковски, али и додаје да наставник не може да обећа кандидату да ће бити уписан.

Он сматра да са етичког становишта овакво ангажовање професора никако није исправно, као и да се кандидат ако има притужбе на овакве и сличне случајеве може жалити једино етичком комитету Универзитета.

На наше питање да ли још функционише посебна телефонска линија Министарства просвете за пријаву корупције, одговорили су нам да је број и даље у функцији. Онима који овим путем подносе притужбе надлежни саветују да поднесу писмени захтев који затим прослеђују полицији или их саветују коме треба да се обрате.

Да ли је до сада било неких притужби будућих академаца, питали смо и Зорана Поњавића, проректора за наставу Универзитета у Крагујевцу.
Он одговара да се примедбе на регуларност пријемног испита решавају углавном у оквиру факултета, јер у протеклих неколико година није било тежих прекршаја за које је потребно ангажовање Универзитета.

- Још нема притужби на регуларност пријемног испита, али претпостављам да ће их бити када буду објављени резултати, јер обично се тада кандидати жале на број бодова, мислећи да су заслужили више - рекао је Поњавић.

Он каже да су и њиховом универзитету стизале притужбе на рад уписне комисије на уметничким факултетима, али да нису били надлежни да их решавају, јер су се кандидати жалили да су боље урадили испитни задатак од кандидата који је примљен.
- Ми не можемо да проценимо да ли је акт боље насликао један или други кандидат, јер то су стручне ствари о којима одлучују професори факултета и комисија - каже Поњавић.

Када је реч о упису у средње школе, после пријемног испита жалбе је поднело свега 1,36 одсто кандидата због резултата из српског језика и 1,14 одсто ђака због теста из математике.
У Министарству просвете објашњавају да су се жалбе односиле на број бодова, односно да су родитељи и кандидати сматрали да тест није добро бодован.
Из српског језика усвојено је 47 одсто притужби, али је из математике тај број знатно мањи - 28 одсто.

- Лошији ђаци добијају максимум поена на пријемном испиту, јер им наставници дозвољавају да преписују, па тако постоје читаве учионице резервисане за дошаптавање. То није у реду према добрим ђацима, а какво је стварно знање некадашњих осмака види се када они дођу у средњу школу и на првом контролном задатку добијају јединице- каже Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката просветних радника Србије.

У Министарству просвете наглашавају да нису добили ниједну притужбу због преписивања на тесту, а Ердељи каже да то што се због овог проблема није огласио ниједан ученички парламент или савет родитеља представља само доказ равнодушности и незаинтересованости, јер нико не жели да се замера надлежнима.


Странци одустају од уписа на факултете у Србији

Вест да ће се страни држављани и средњошколци који су школу завршили у иностранству уписивати под истим условима као и наши будући академци изазвала је негодовање, а на и-мејл наше редакције стигло је неколико писама српских држављана који су завршили школу у иностранству, који сматрају да је неправедно да се у последњем тренутку доноси тако важна одлука.

Пошто су за нове услове уписа чули тек у мају, када је расписан конкурс, многи од њих одустаће од уписа на наше факултете, јер не могу да стигну да се за месец дана спреме за тестирање.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces