Од оснивања 1905. године и од времена када је примио прве студенте (1920), Православни богословски факултет у Београду изнедрио је многе генерације теолога, који су хришћанску мисао ширили као потоњи епископи, свештеници, професори или вероучитељи.

Данас, уз 1.966 студената, врата је широм отворио за око још 250 младих академаца, од којих добар део чине девојке. Секретар факултета Василије Војводић открива да око 60 одсто уписаних долази са Богословије, али да се за позив теолога одлучују и гимназијалци и ученици других средњих школа.

- Међу нашим бруцошима сваке године буде и пуно студената који су завршили неки други факултет, имамо и страних студената, најчешће из Сирије, Русије, Грузије, Грчке, Молдавије, Бугарске, а на постдипломским студијама било је и студената из Пољске - каже Војводић за „Новости“.

Наш саговорник подсећа да су услови за упис на овај факултет слични као и за већину високошколских установа БУ:
- Поред теста за пријемни (40 питања из основа богословља и 20 из опште информисаности) сваки кандидат, уз основна документа, мора да има и сагласност надлежног епископа и наравно да буде крштен.

Један од оних пред којима су студенти пре неколико дана показали своје знање је и др Родољуб Кубат, доцент на Катедри Светог писма Старог завета. Не крије да је задовољан одзивом кандидата и подсећа да је факултет само наставио дугогодишњи тренд испунивши у првом уписном року квоту од 150 студената на редовним студијама.

- Пријавило се 165 кандидата и то је цифра која је годинама уназад константна за јунски рок - прича др родољуб Кубат.

У великом холу факултета пред огласном таблом гужва. Броје се поени и прати „црта“. На лицу Ђорђа Шуменковића, дојучерашњег ученика Пете београдске гимназије, осмех задовољства - сада је на листи младих богослова. Открива нам да тест на пријемном и није био тако тежак.

Каже, више су га недавно намучила питања на такмичењу из веронауке. О својој мотивацији да упише Богословски факултет каже:
- У цркви на Карабурми сам већ осам година чтец, а теологију сам заволео кроз верску наставу. Жеља ми је да једног дана обучем мантију.

На листи редовних студената је и Виолета Михајловић, која је после средње саобраћајне школе на студије теологије кренула „жељом по срцу“:
- Потичем из хришћанске породице у којој се увек одлазило у цркву, у којој се славила слава. Временом је и у мени сазрела мисао да је зарад своје вере вредан сваки труд и ево ме овде!

Да ништа није случајно потврђује и Игор Карановић (друга година), којег је пут из Новог Града (некадашњи Босански Нови) преко Цетињске богословије довео до Београда. Највећу захвалност, каже, дугује баки, која га је „увела“ у православну веру.

- У ратним деведесетим био сам у прилици да видим како други, пре свих муслимани, поштују своју веру. Почео сам да преиспитујем себе, ко сам, шта сам и каква је моја религија - сећа се Карановић.
- Тешко је тада било изјаснити се као Србин православац на Козари... Касније сам велику потпору добијао од својих духовника у Црној Гори, митрополита Амфилохија и епископа Јоаникија и Јована. Сада знам да сам изабрао прави пут.

Марко Катић из Александровца Жупског је на четвртој години студија. Иако је са Цетиња дошао са предзнањем признаје да се на тренутке „борио“ са појединим предметима, али и да овај факултет сваком студенту нуди широко образовање, не само из теологије, већ и из књижевности, филозофије, психологије, језика...

- Добро изучавање теологије захтева целог човека, што подразумева доста одрицања и мало слободног времена.


Наши странци

Према подацима којима располаже Православни богословски факултет, 39 студената своје школовање наставило је у теолошким установама широм Европе. Иако један број академаца стипендира Министарство вера, а неки од њих отишли су сами, највише их је у Грчкој (23), затим у Швајцарској (5), у Немачкој (3), док је у Француској, Аустрији и Италији по двоје студената, а у Великој Британији један.

Највећи број, традиционално се враћа у Србију, а доказ за то је и добар део „српских странаца“ управо међу професорима и асистентима београдског Православног богословског факултета.


Бројке

1905 .Богословски факултет примио прве студенте
60 питања се поставља у тесту на пријемном испиту
150 самофинансирајућих студената буде примљено

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces