Повећање цена школарина на факултетима и плаћање пренетих испита највећи су проблеми академаца у Србији, показало је истраживање агенције „Ипрес” и „Просветног прегледа”, које је спроведено пре месец и по дана на Београдском универзитету.

У анкети је учествовало око 1.000 академаца, а најбројнији су били студенти Правног, Економског и Фармацеутског факултета.

Будући да су и ове школске године академце и њихове родитеље дочекале нове, више цене студија, не чуди што је чак 94,5 одсто студената позитивно одговорило на питање „да ли подржавате захтев Студентског парламента на основу кога би осам факултета Београдског универзитета који су повећали цене школарине били обавезни да доставе образложење за ту одлуку и спецификацију трошкова од додатног прихода”.

- На основу ових одговора може се рећи да студенти желе да знају да ли ће тај новац факултети уложити у нешто што ће њима користити и тиме побољшати успех студирања или ће бити утрошен за плате професора и особља факултета - каже за „Политику” Винко Ђурић, власник и директор информативне агенције „Ипрес”.

Он је нагласио да су поскупљења на неким факултетима драстична, иако је Министарства просвете препоручило да не буду повећане школарине. Од студената се могло чути и да је цена студирања на неким универзитетима у иностранству чак до шест пута нижа него код нас.

- Повећање цена школарина челници Београдског универзитета оправдавају чињеницом да министарства просвете и финансија дугују факултетима у Србији око 25 милиона евра, а да од тог новца само београдским факултетима дугују десет милиона евра.
Факултете су управо та неисплаћена средстава приморала да повећају цене школарина како би одржали ниво прилива неопходних финансијских средстава за одржавање наставе- наглашава Ђурић.

Додатни ударац на кућни буџет представља и „такса” за сваки пренети испит за самофинансирајуће и студенте на буџету. Резултати анкете су показали да је чак 82,2 одсто академаца против тога да се плаћа сваки пренети испит, од чега готово петина студената - 19,1 сматра да овај „намет” треба да плаћају искључиво самофинансирајући студенти.

На питање да ли су се распитали колика је цена по пренетом испиту на њиховом факултету и да ли је прихватљива за њих, невероватно је да се чак трећина академаца изјаснила да не могу да процене да ли је цена преноса испита велика или мала.

Од 33,5 одсто оних који су заокружили овај одговор највише је било оних који су о овом новом финансијском издатку чули тек када су узели у руке упитник „Ипреса” и „Пословног прегледа”. То значи, додаје Винко Ђурић, да је намерно или случајно овога пута затајило информисање на факултетима о увођењу овог новог трошка у буџету студената.

- Међу студентима који су били информисани о проблему плаћања пренетих испита 42,8 одсто је истакло да је цена по пренетом испиту превисока. Проблема са пренетим испитима нема 16,1 одсто студената, јер полажу испите у редовним роковима и не преносе их у наредну годину - нагласио је Ђурић.

Одлуку Сената Универзитета у Београду да академци који студирају по болоњским принципима могу да упишу наредну годину ако ове школске године прикупе најмање 43 ЕСП бодова подржало је 62,2 одсто анкетираних.
Они сматрају да на Универзитету у главном граду за сада нису створени услови за потпуну примену „Болоње”.

На другој страни било је 12 одсто студената који сматрају да њихове колеге нису спремне за примену болоњских принципа, док је само 3,3 одсто било против снижавања критеријума за упис у наредну годину јер сматрају да то успорава његову примену.

Трагајући за узроцима зашто се у Србији дуго студира и због чега имамо мало факултетски образованих грађана, „Просветни преглед” и „Ипрес” питали су студенте Београдског универзитета: „шта је, по њиховом мишљењу, основни узрок слабог повећања пролазности студената на испитима”. Академци су имали седам понуђених одговора, а могли су да заокруже два.

Као главног кривца за то што у року не полажу испите студенти су означили преобимне програме (23,6 одсто), док је на другом месту са 21,3 одсто гласова неприлагођеност наставника болоњском начину студирања.
На трећем месту су неадекватни уџбеници. Око 15 одсто анкетираних сматра да је потребно побољшати комуникацију са професорима па ће и на испитима боље пролазити, док је 12,6 одсто анкетираних као главни узрок лоше пролазности навело преоштре критеријуме професора на полагању испита.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces