Мало интересовање за техничке факултете, а навала будућих бруцоша на економију, право, ФОН, Факултет безбедности, географију, обележили су овогодишњи уписни рок. И док ће се на овим високошколским установама тражити индекс више, празних клупа остало је на Математичком, Физичком, Машинском, Факултету физичке хемије, Хемијском.

Према речима проф. др Србољуба Стаменковића, декана Географског факултета, велико интересовање за ове студије почело је пре три године када су уведени нови смерови. Он истиче да је погрешно овај факултет везивати само за студије географије, јер постоји још неколико атрактивних смерова, који омогућавају брзо запошљавање после добијања дипломе.

- Најпривлачније су студије туризмологије, а студенти после завршетка могу да раде у свим областима туризма, осим економије и комерцијале - објашњава Стаменковић.
- На смеру за просторно планирање конкурисала су по четири кандидата за једно место. Они се релативно брзо запошљавају у урбанистичким заводима, агенцијама и министарствима.

Како наглашава Стаменковић, најслабија пролазност за добијање радне књижице је за оне који се определе за студије демографије, док професори географије углавном одлазе у школе. Проблема за добијање посла немају студенти смера геопросторне основе животне средине, пошто се последњих година велика пажња посвећује овој области.

На Филолошком факултету ове године пребукиране су групе за српски језик и књижевност, скандинавске језике, руски, енглески, италијански, шпански, док се за студије албанског језика није пријавио нико.
Негативно изненађење ове године било је мање интересовање за грчки језик и књижевност, где није попуњена уписна квота.

- Велика заслуга за враћање интересовања за српски језик и књижевност припада Друштву за српски језик и књижевност, које је много урадило на популаризацији - каже проф. др Петар Буњак, продекан за наставу на Филолошком факултету.
- Поред великог доприноса Славистичког друштва, тренд у целој источној Европи је да се враћа интересовање за руски језик, који је почео крајем деведесетих година. Код нас је то каснило десетак година, али је очекивано, пре свега због економског интереса.

Како наглашава Буњак, студенти који желе да раде у школи као професори српског језика и књижевности немају никаквих проблема за посао, јер је мањак кадра. Такође, посао налазе и у издаваштву, као и медијима и то још док су на студијама.

- Последње три-четири године, од када смо радикално изменили студијске програме и прилагодили их захтевима времена, велико је интересовање за наш факултет - каже проф. др Владимир Цветковић, декан Факултета безбедности. - Имамо четири студијска програма: менаџмент људских и социјалних ресурса, цивилна одбрана, цивилна заштита и заштита животне средине и безбедност.

Како објашњава Цветковић, по завршетку студија у дипломи им пише менаџер безбедности у зависности од студијске групе коју су изабрали. Према његовим речима, дипломци немају проблема приликом запошљавања, а радна места су у државним институцијама, МУП, одбрани, обавештајној заједници, привредним субјектима, приватним компанијама.

- Интересовање за Машински факултет је очекивано због ситуације у друштву, а створен је такав амбијент да млади људи сматрају да је боље бавити се неким другим пословима и добро зарадити - објашњава проф. др Милош Недељковић, декан Машинског факултета.

- Држава не улаже у технолошки развој и инжењерство и све док буде тако, интересовање за упис на машинство, електротехнику, грађевину и технологију биће мало. Инжењери су једини који својим пројектима могу донети паре држави, али то изгледа нико не схвата.

Продекан за наставу на Машинском факултету проф. др Милорад Милованчевић истиче да су инжењери тражени на тржишту рада и да нема незапослених. Међутим, због малог броја студената послодавци тешко долазе до њих.
Он додаје да, иако није попуњена уписна квота, Машински у Београду има више студената од свих осталих у Србији заједно.

Наши саговорници истичу да је ова високошколска установа учинила све што је могла на популаризацији студија, али да млади виде право, економију, организационе науке и студије безбедности као будућност ове земље.


Тражени послови

Последња анализа конкурса за посао сајта "Инфостуд" показала је да је највећа понуда радних места из следећих области: трговине и маркетинга, администрације, економије, менаџмента и консалтинга, машинства и електротехнике, ИТ и телекомуникација, грађевине и архитектуре, права, туризма и угоститељства.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces