На свом факултету имао сам добре професоре и услове за научно-истраживачки рад, током студија био сам демонстратор, а сада сам сарадник у настави на патофизиологији и на другој години докторских студија у области молекуларне биологије.

Мислим да је Србија земља из које не треба бежати, осим да се оде у иностранство и тамо покупе светска знања и искуства - каже Срђан Љубисављевић, који је током студија и на дипломском имао чисте десетке, а недавно је поводом Дана Универзитета у Нишу награђен Сребрним знаком Универзитета.

Срђан се нашао и у групи првих „привилегованих“ добитника новог српског пасоша.
- Срећом, и раније сам имао пасош и нисам био од оних из моје генерације који нису видели иностранство.

Као студент, у оквиру Темпус пројекта светских универзитета боравио сам у Прагу, на интензивном курсу о биоетици у савременој медицини. То је био врло интересантан курс, који, поред осталог, реафирмише и принципе Хипократове заклетве у медицини - каже Срђан.

Потиче из породице која није лекарска, што доказује да му презиме и породични „педигре“ ништа није значио током студија. Другима и те како јесте и то је, каже, „видео јасно као дан“.
- То ме није толико иритирало, јер лично нисам имао проблеме са ритмом студија, знањем и десеткама, које нисам јурио, већ су саме по себи долазиле.
То са „белим династијама“ је ствар њиховог избора и морала, ја то не могу да променим, осим што се бојим последица тих „династијских“ напредовања, јер медицина ипак значи баратање људским животима и судбинама - каже Срђан.

Овај очигледно вансеријски студент наглашава да је његов факултет међу првима добио акредитацију за рад по Болоњским принципима, да има одличне кадрове и све бољу опрему, а да му информатичка глобализација омогућава да прати све светске трендове и достигнућа.

- Помало се прибојавам приче о клоновима и клонирању, јер се бојим да би достигнућа у тој области могла бити злоупотребљена. Зато мислим да је добро што је то код нас још увек забрањено Уставом и законима.
Што се алтернативне медицине тиче, априрори је не одбацујем. На њу треба гледати уз здрав критички однос, као и према овој конвенционалној.

Када сам боравио у Прагу, тамо смо доста причали о „сукобу интереса“ у медицини. Јер, лекари су на клиникама свакодневно опседнути менаџерима фармацеутских компанија, који на њих врше притисак да „форсирају“ њихове лекове и медикаменте - објашњава нам Срђан.

Не признаје да је као десеткаш био бубалица која се одрицала многих генерацијских задовољстава. Тврди да је током студија имао времена за све што га је интересовало, додајући да „добар лекар мора бити и добар човек, широког образовања и интересовања“.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces