Дипломци ФТН-а, Новосађани Марко Љубичић и Никола Зивлак протеклу школску годину, као стипендисти кинеске владе, провели су на шангајском Универзитету "Донгхуа" на докторским студијама из бизниса и менаџмента. Због додатних обавеза, продужиће боравак у Шангају на још годину дана.

По завршетку студија имаће звање доктора наука из области бизниса и менаџмента и биће потпуно оспособљени како за академски живот, тако и за самосталан бизнис у Кини или било где у свету.
Већ током студија, кажу, покушаће нешто да раде јер су остварили контакте са светским компанијама.

- Шансе у Кини стварно су невероватне. И нама самима то није било јасно пре пута - причају Марко и Никола.
Иако су се о томе доста добро информисали пре него што ће кренути, први утисци су опет били невероватни. Све је, кажу, непрегледно, пошто се у Шангају гради брзином коју не успевају да прате ни становници, а камоли дошљаци.
Све то наговештава изузетан раст производње, који је прошле године износио чак 12 одсто.

- Нико не може да процени шта све за десет-петнаест година Кина може да значи на економском, а самим тим и на политичком плану. У Шангају је само од нашег доласка одржано финале Мастерс серије у тенису, трка за Формулу 1, Специјалне олимпијске игре и Светско првенство за жене у фудбалу.

Шангај се већ увелико спрема за изложбу "Експо 2010", на којој ће 200 земаља и најзначајније светске корпорације имати павиљоне с темом "Бољи град - бољи живот", а која је у вези с концептом будућег живота у урбаним срединама - кажу студенти.

Пре пута у Кину, њих двојица су често слушала приче како је тамо Бата Живојиновић жива легенда, али ипак нису очекивали да ће одмах по доласку гледати његов интервју на телевизији.

У видеотекама су и даље изузетно тражени његови филмови "Валтер брани Сарајево" и "Мост", чак су и сами купили тај филм с кинеским титлом.


Југославија

- Кинезима још увек више асоцијација изазива реч Југославија него Србија, а сви одмах спомену бомбардовање кинеске амбасаде у Београду. У новембру је основано Шангајско удружење Срба, али, како смо чули, наших људи је у том граду пре II светског рата било више него сад.

Прве праве информације о Кини и Кинезима добијали су од својих колега с универзитета, Кинеза који се увек одушеве странцима и убрзо покажу традиционалну срдачност и дружељубивост.

- Уверили смо се да прате глобална збивања, моду, музику, спорт и филмове... Многи јако добро говоре енглески и будућност је сигурно пред њима. Уопште, енглески језик је кључ успеха у Кини јер многе компаније вапе за особама које га говоре.

Старији Кинези, међутим, нису путовали ван граница земље и код њих је још увек приметан јак утицај Маове Кутурне револуције: нису чули за Битлсе, Елвиса, нити су гледали западне филмске класике - кажу они.

За приснију комуникацију, међутим, Марку и Николи, као и свим странцима, у почетку је баријера била кинески језик. Након десет месеци интензивног учења сасвим солидно су научили кинески.
Иако им је писање најтеже, већ познају око 1.000 знакова. Најинтересантније им је што иста реч, зависно од акцента, има потпуно различита значења.

- Рецимо, реч ју између осталог може да значи језик, киша или риба, па не треба ни спомињати колико често Кинези уживају у смешним ситуацијама са странцима који, наравно, пуно греше у изговору - објашњавају наши саговорници.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces