Овогодишњи упис бруцоша показао је да младе мање занимају природне науке и техника, од права, економије, медицине, менаџмента. И студенти и професори сматрају да је за повећање интересовања за ове науке била потребна већа подршка друштва у целини.

Почетком деведесетих, млади су хрлили на агроекономију, која је и данас међу популарнијим смеровима Пољопоривредног факултета, јер, када је заврше, могли су да буду менаџери у пољопривреди.

Немања Петровић, студент Пољопривредног факултета, сматра да млади људи не схватају шта је пољопривреда, јер доносе одлуке на основу старих стереотипа, што није добро.
Оценио је да је проблем слабо подстицање државе да свршени средњошкколци упишу Пољопривредни факултет, јер највећи потенцијал који Србија има јесте пољопривреда.

И док се сумирају резултати овогодишњег уписа, сасвим је сигурно да ће и на машинству бити другог уписног рока.
"Мања популарност техничких наука траје десетак година, а то се може променити паралелено са технолошким развојем земље и повећањем могућности запошљавања", оценио је Милош Недељковић, декан Машинског факултета у Београду.

Рекао је да је неопходан технолошки развој, и док земља то не учини, неће ни техника бити привлачна за студенте.
Иако је Машински факултет је акредитован, има одличне професоре и реформисан програм, студенти ће уписивати технику у зависности од животних и друштвених околности, објаснио је Недељковић.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces