Последњих година цене студирања у Србији све су веће, па студирање и на најпрестижнијим светским универзитетима не делује прескупо, поготово ако се узме у обзир да њихова диплома отвара врата за добре позиције у компанијама.

Супротно увреженом мишљењу, студирање на престижним западним универзитетима није „немогућа мисија", како је убеђена већина српских средњошколца, али пре свега њихових родитеља.
Последњих година цене студирања у Србији, како на приватним тако и државним факултетима, све су веће, због чега многи сматрају да је далеко повољнија прилика, а пре свега и инвестиција, студирање у западној Европи и у Америци.

Већина која успешно заврши факултет у иностранству, углавном лако нађе добар посао у реномираним компанијама и то за годишњу плату са шест цифара.
Они који пак одлуче да се након студија врате у Србију, са дипломама са Запада, лако налазе посао на вишим менаџмент позицијама.

Страним компанијама је битно међународно искуство и спремни су за то да понуде више плате, какве људи који су студирали у иностранству и очекују, док се на нижим управљачким или оперативним позицијама углавном запошљавају кадрови школовани у Србији.

Цене школарина на иностраним факултетима су различите, а крећу се од око 12 хиљада долара по години па навише, и то без смештаја и хране.
На Кембриџу, рецимо, треба издвојити 12.700 долара за годину студија, а у цену је урачуната и литература, док за смештај и храну на том универзитету треба издвојити још 6.775 долара за годину.

УЦЛА , универзитет у Лос Анђелесу, годину студија наплаћује од 17.665 до 25.119 долара, а урачунати су и храна и смештај и цена зависи од тога да ли је смештај на самом универзитету или не.


Пакет аранжман са смештајем

Универзитет Беркли има следећи ценовник - година самих студија кошта 18 хиљада долара, док је цена са смештајем на универзитету, храном, потребном литературом, здравственим осигурањем и слично 26.586 долара годишње.

На универзитету у Пенсилванији (The Wharton school) година студија кошта 32.160 долара, храна и остале потрепштине 3.756, књиге хиљаду долара и смештај 6.324 долара.
Универзитет Вирџиније (Mclntire school of commerce) годину студија наплаћује од 8.690 до 27.940 долара, књиге су 1.100 долара, док је за смештај потребно доплатити још 7.435 долара.

Бостонски колеџ (Carroll school of management) наплаћује годину студија 35.150 долара, док је за храну потребно још додатних 524 долара годишње.
На Њујоршком универзитету студентска година кошта 33.685 долара, храна 2.866, а цена смештаја је 11.780 долара за годину дана студирања.

На Вашингтон универзитету за студије треба издвојити 34.500 долара, за храну 1.024, за књиге 1.160, док је цена смештаја 11.252 долара годишње.
Универзитет Илиноиса (College of commerce & business administration) годину студија наплаћује 12.232 долара, храну 2.804, књиге 1.200 и смештај 8.196 долара.

На колеџу у Нотр Даму (Mendoza college of business) година кошта 34.680 долара, храна 507, књиге 850 и смештај 9.290 долара.

Све у свему, цене једне студентске године крећу се од око 8.500 долара до око 35 хиљада долара, али без смештаја, хране и литературе.
Посебна ставка у трошку је цена смештаја која зависи од „ексклузивности" колеџа. Цене изнајмљивања станова у САД се крећу од 600 до 1.200 долара и то у мањим градовима.

Укупни трошкови на тај начин могу бити око десет хиљада долара годишње. За књиге у просеку треба издвојити око хиљаду долара, за здравствено осигурање око 1.300 и за храну и остале трошкове око 8.500 долара.

Такође, да би студент добио визу за САД, главни фактор је финансијска гаранција (financial guarantee), односно гаранција да будући академац има довољно новца да плати школарину, осим у случају да има стипендију.

Ако упише прву годину студија као самофинансирајући студент, а покаже се као добар студент, будући дипломац може добити чак и више од једне стипендије и њима покрити трошкове целе наредне године студија. Стипендије додељују школе, али и независни донатори.

На најпрестижнијим светским универзитетима чак преко 80 одсто студената прима неки вид финансијске помоћи, тако да цена студија варира од појединца до појединца, односно његових способности и талената.
Интересантан је податак и да у САД постоје различите стипендије које додељују рецимо ватрогасна друштва, стипендије за леворуке и још многе друге, тако да се у сваком случају треба добро распитати о том виду помоћи.

У иностранству такође постоји пракса да универзитети запошљавају студенте на пословима као што су библиотекар, радник на одржавању објекта и слично, како би им помогли да лакше савладају финансијску препреку студирања.
Највећи број српских студената у иностранству прима стипендије, а месечно се објави око 60 таквих конкурса на различитим сајтовима.

Многи инострани факултети имају потпуно другачије уписне рокове од факултета у Србији. Поједини примају пријаве скоро годину дана раније, рецимо у јесен 2008. године за школску 2009/2010. годину.
Ово је чест случај ако се дају стипендије, пошто је за селекцију кандидата на међународном нивоу потребно више времена, тако да уколико будући студент жели да конкурише за неки вид стипендирања, обавезно се раније треба распитати о условима.

Неки факултети имају и два рока за почетак године, на јесен и на пролеће, што је најчешћи случај са постдипломским студијама.
Неопходни диференцијални испити
За упис на неки инострани факултет неопходна је адекватна потврда о знању страног језика или положени стручни тестови за одређену врсту студија.

Кембриџ (Cambridge) ESOL тестови намењени су свима којима енглески није матерњи језик. Полагањем ових тестова добија се валидна потврда познавања енглеског језика.

Припрему за полагање тестова врше многе школе језика у Србији, а полагање се периодично врши у неком од градова Србије. Тестови се полажу пред комисијом из Кембриџ универзитета (Cambridge University), а прегледају их особе акредитоване од стране Кембриџа. Уколико се положи тест, добија се диплома са одговарајућом оценом.

Пошто у Србији још није потпуно примењен систем Болоњске декларације, не постоји адекватан начин за проверу испита који се признају у иностранству. Зато је неопходно директно се обратити факултету у иностранству са списком положених испита.

Још један од услова за пријем на неки од иностраних факултета је и тест расуђивања (SAT Reasoning Test) који је неопходно положити да би се уписала већина америчких колеџа и универзитета (основне студије).

Резултати SAT теста нису једини фактор на основу кога се примају нови студенти, али су битан фактор и сваки колеџ одређује колики број бодова је потребан.
Тест се полаже на енглеском језику, траје три сата и 45 минута и састоји се из три дела: математика, критичка анализа текста и писање састава, а полаже се шест пута годишње ван САД.

Насупрот образовном систему у Србији, амерички образовни систем нема министарство образовања, већ сваки факултет има своје сопствене захтеве.