Србија у овом тренутку нема стручњаке који могу да уведу земљу у Европску унију. Ради се о огромном техничком послу који треба да раде млади образовани људи, који знају шта је европско правосуђе, економија... За то нам је потребан тим од 4.000 људи који ће бити мултидисциплинарно школовани.

Ово у разговору за "Новости" каже проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду.
- Не ради се о томе да се школује 4.000 нових кадрова, већ да се наши студенти тренирају за тај посао.

Са каквим знањем студенти долазе из средњих школа?

- Јако лошим, што се посебно односи на знање из природних наука. Деца раде кампањски, на основу неколико лекција, и тако добијају оцену.
Морају да науче да мисле, морају да се развијају креативност, духовност, систематски рад. Они долазе неспремни за рад.

Тако да реформа треба да почне од предшколског узраста, као што се ради у свету. Ту се ствара први и најважнији систем вредности. Морамо да имамо одличне наставнике у основној школи, некада су професори универзитета одлазили да предају у школи.
Не може реформа да почне и да се заврши са универзитетом.


Озбиљна анализа

Да ли је Србији заиста потребно оволико правних и економских факултета?
- Ми немамо озбиљну анализу потреба нити постоји државна стратегија. Мислим да се уписне квоте по инерцији преписују из године у годину, а сви ти подаци датирају с краја осамдесетих и почетка деведесетих, када је систем био тотално другачији.

Држава данас не зна ни колико јој је потребно правника, инжењера, економиста, све су то паушалне процене. Иза дипломе мора да стоји знање, а свака диплома мора да буде препозната на тржишту и да гарантује посао.

Дуговање државе према БУ је око 10 милиона евра, уговор о финансирању између Владе и Универзитета није потписан...

- Не очекујем да ћемо добити те паре, немамо одакле. Укупан годишњи приход БУ је око 150 милиона евра, који, када се подели са 31 факултетом, износи око пет милиона евра по факултету.

Имамо 5.000 запослених и око 90.000 студената, а школе наше величине у иностранству имају од 10 до 100 пута већи приход. За нормално функционисање морали бисмо годишње да имамо око милијарду евра.
А заједно и са нашим сопственим приходима од пројеката ми имамо око 300 милиона евра.


Нова занимања

Како оцењујете протекли уписни рок?
- Изненађење је била Географија, где се пријавило око 1.000 кандидата. разлог је што су увели неке атрактивне смерове и иновирали наставу. Имају туризмологију, демографију, екологију, а то су за децу атрактивна занимања у којима очекују да ће наћи посао.

Факултет безбедности је популаран већ три године и то је професија која је тражена у свим компанијама. За друштвене факултете је владало велико интересовање.

И даље нису популарне природно-техничке науке. који је разлог томе?

- Из ове групације једино је велико интересовање било за ФОН, али за економски део факултета који се односи на маркетинг и менаџмент. Основни разлог је што не раде привреда и индустрија, али се надам да ће се ситуација променити и да ће инжењери, технолози постати поново тражени.


Закон се свесно крши

Закон се већ другу годину крши и студентима се дозвољава условни упис године, иако "болоња" тражи да се положе сви испити.
- То је тачно. Закон је добар, али не може да се примени одмах јер би то изазвало драстичне потресе.

Ако би се одмах примењивао систем година за годину, мање од 30 одсто студената остало би на буџету. Сви други би изгубили право на домове, кредите, бенефиције.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces