Факултет безбедности међу првима је на Београдском универзитету који је одлучио да реформише своје студијске програме. Реформе су започете још 2002. и од тада смо привукли довољно младих, образованих и афирмисаних стручњака.

Прве вести о овогодишњој уписној грозници изненадиле су многе - највећа навала младића и девојака није била на Економском и Правном факултету, како је то уобичајено, већ на Факултет безбедности.

Та високошколска установа до пре две година називана Факултет за цивилну заштиту пре десет година била је готово пред гашењем. Ипак, професор Владимир Цветковић, декан факултета, каже да га то није много изненадило.

- Велико интересовање је тек сада медијски примећено, али оно постоји већ неколико година, од оног тренутка када је факултет променио студијске програме. Студије смо прилагодили захтевима тржишта с једне и потребама друштва и државе са друге стране.

То се исплатило тако да је ове године за 395 места на факултету конкурисало 950 студената. Ми смо завршили упис и више од 550 студената је отпало. То довољно говори о интересовању. На буџет је примљено 105 студената, а конкурисало је више од 150 одличних ученика, и то чак 17 вуковаца.

Да то није био изненађујући скок говори и податак да се прошле године за исти број места пријавило око 760 студената, а годину дана раније око 650.

Како сте успели да привучете толики број студената? У чему је тајна?

- Факултет је међу првима на Београдском универзитету који је одлучио да реформише своје студијске програме. Реформе су започете још 2002. године када је декан била професорка Драгана Дулић.

Од тада смо привукли довољно младих, образованих и афирмисаних стручњака из различитих области које покрива факултет и тиме значајно појачали квалитет који нудимо на академском нивоу. То је брзо препознато и студенти су похрлили на факултет.

С друге стране, питања безбедности изразито су актуелна за савремену ситуацију и код нас и у свету. Кад се све то споји јасно је да није реч о некој срећи и случајности, већ дугом и стрпљивом раду како на програмима, тако и на плану кадрова.

Каква је сарадња Факултета безбедности са сличним факултетима у иностранству?

- Управо се завршава процес пријављивања за акредитацију и добили смо више добрих препорука оних који су препознали стручне називе и студијске програме који постоје на нашем факултету. На пример, са Универзитетом у Гронингену потписали смо споразум о сарадњи и са којим ћемо вероватно следеће године реализовати прве заједничке мастер студије у Европи.
Тај програм би се одвијао и у Београду и у Гронингену, а био би везан за европску и регионалну безбедност.

Осим тога, ми смо први успоставили институционализовану сарадњу са Вест поинтом, једном од најпрестижнијих војних академија у свету, а имамо и добру сарадњу и са многим другим универзитетима и институтима, међу којима су и Центар за европску безбедност из Москве, као и Московски универзитет за међународне односе.

О нашем квалитету говори и одређени број страних студената на мастер студијама на Факултету безбедности. На то смо посебно поносни. Од ове године крећемо и са докторским студијама из области наука безбедности.

Некад је Факултет безбедности био Факултет за народну одбрану, а дипломирани студенти су предавали у средњим и основним школама. Чиме се данас баве студенти који заврше ваш факултет?

- Наши завршени студенти су менаџери безбедности, а у дипломи им пише и спецификација области коју су највише изучавали. То су студије одбране везане за војна питања, студије безбедности везане за унутрашња питања безбедности, студије људских и социјалних ресурса и студије цивилне заштите и заштите животне средине.

Осим четворогодишњих студија, развили смо и трогодишње студије безбедносног менаџмента. Њих завршавају студенти који одмах почињу да раде на конкретним пословима. Они који завршавају четворогодишње студије имају шире образовање и могућност академског напредовања.

Наравно, постоји и могућност да са трогодишњих струковних пређу на четворогодишње академске студије. Пре потпуне промене студијских програма завршени студенти радили су у школама, где су предавали одбрану и заштиту, и у државним институцијама везаним за војску или полицију.

Сада је тај дијапазон далеко већи. Ипак, ми покушавамо да, у сарадњи са Министарством просвете, уведемо један изборни предмет који би се звао безбедносна култура, за који сматрамо да је веома потребан на свим нивоима школовања.
Тако бисмо едуковали ђаке, њихове родитеље, па и професоре како да се ученици заштите од најразличитијих изазова.

Пробаћемо да тај предмет афирмишемо и утемељимо као једну од важних ставки постојања генералне сигурности у друштву. Осим тога, наши студенти су потпуно оспособљени за различите задатке у области цивилне заштите и заштите животне средине и могли би такође да држе предавања о тим темама.

Ви сте доктор филозофије. Како се сналазите у области безбедности?

- Безбедност је област која спаја различита знања. На нашем факултету има много наставника и сарадника који су филозофи, социолози, политиколози и бивши студенти овог факултета, као и стручњака који су се на неке друге начине бавили безбедношћу.
Сви они заједно раде на томе. Не постоји нека професија безбедњак која би се школовала мимо света и научних дисциплина.


Сарадња са Војном академијом

- Невезано за студенте који уписују Факултет безбедности, овде се делом школују и будући официри. Са Војном академијом имамо један програм који се реализује независно од нашег студијског програма, а којим се омогућује да по завршетку академије, а у односу на то које су додатне предмете слушали, добију и диплому Факултета безбедности.

То је такође нешто што смо први урадили, а пратили су нас ФОН и Машински факултет - рекао је Владимир Цветковић.


Издавачка делатност

- Факултет безбедности веома је развио издавачку делатност. Имамо око 30 објављених наслова у последње три до четири године, што уџбеника и приручника, што различитих монографија. У том погледу смо међу водећим на Универзитету.

Наша школарина је осредња у односу на друге факултете друштвених наука, а продајне цене наших уџбеника покривају штампање и приступачне су нашим студентима - објаснио је Владимир Цветковић.