Чека нас тежак период задржавања стручног кадра, истиче министар Божидар Ђелић. Немачкој ће за четири године недостајати чак 400.000 научника. „Сименс“ прави своју научну базу још од деце у вртићу.

Или ћемо улагати у развој науке и њену примену или нас нигде неће бити у новом налету глобализације - изјавио је јуче Божидар Ђелић, министар науке и технологије, отварајући први консултативни састанак еминентних људи који ће радити на смерницама развоја науке и технологије у Србији.

Према његовим речима, посебан акценат министарства биће на стварању услова за младе научнике у Србији, пошто ће будућност у научном свету обележити велике битке за људске ресурсе.

- У двадесет првом веку новац прати мозак. У Америци, која је некада привлачила стручњаке, долази до кризе, јер 80 одсто доктораната те земље нису њени држављани, а сада радо одлазе у нове економске центре као што су Русија, Кина и Индија - рекао је Ђелић у делу састанка који је био отворен за новинаре.
Он је нагласио да нашу земљу такође чека тежак процес задржавања стручног кадра пошто ће само у Немачкој до 2012. године бити простора за чак 400.000 страних научника.

Колико је важно улагати у будућност, министар је навео пример компаније „Сименс“, која тако озбиљно схвата значај људског ресурса да користећи „фудбалски метод“ већ у вртићима улаже значајна средства за регрутовање будућих кадрова.

Консултативном састанку су присуствовали представници САНУ-а, универзитета, научних и друштвених института, чланови Менсе, иноватори, али и бројни привредници и директори из финансијских институција, што је био повод министру Ђелићу да позове све њих на сарадњу, напомињући да је наука сувише озбиљна ствар да се препусти само научницима.

- Потребно је организовати читав систем да ради у интересу друштва и да наука изађе изван зачараног круга који функционише на релацији универзитет - институт - САНУ - истакао је Ђелић.

Он сматра да будући развој науке треба да иде са приоритетима друштва, од којих је први улагање у енергетику, пошто Србија троши четири пута више ресурса да би произвела исту количину енергије као земље Запада, што нас сврстава у ред „сиромашних расипника“.

Поред улагања у енергетику, научна истраживања треба да иду у корист унапређења пољопривреде, улагања у капацитете војне индустрије, а посебно у ВМА.

Ђелић је најавио измештање сметлишта Винча са садашње локације и изградњу „мулитидисциплинарног парка науке“ на том простору.
Обећао је и да ће пројектовани буџет за научна истраживања до 2012. године достићи пола милијарде евра, што га чини пет пута већим од садашњег, али и да ће се држава укључити у пројекте који носе ризик када се први пут организује примена патената.

На овом месту министар науке упутио је критику научним радницима износећи податак да од 200 патената, колико их је пријављено Заводу за интелектуалну својину, свега десет иновација јесу дело магистара и доктора наука, док 95 одсто изума припада „лаицима“.


Ђелић се радује новом послу

Други по реду консултативни састанак стручњака биће одржан у септембру. Тада ће институти и научни радници поднети пројекте на основу којих ће се планирати буџет за ту област у 2009. години. Ђелић је предложио да се формира и електронска „база“ људи који су присутни у тим установама.

Радујући се свом новом послу, министар науке је најавио да ће у наредном периоду лично обилазити научне установе, координисати пројекте и давати привилегије оним идејама који су у интересу Србије.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces