Како једном од нејвелелепнијих здања Меморијалном комплексу „Јосип Броз Тито“ на Дедињу вратити некадашњи сјај и прилагодити га потребама савременог доба - размишљали су протеклих месеци студенти Архитектонског факултета у Београду.

Подстакнути иницијативом Општине Савски венац за поновно укључење овог простора у културни живот Београда и наградом која очекује најуспешније, путовање на венецијанско Бијенале, а са друге стране неоптерећени талогом историје и жељни истраживања, створили су заиста изванредне радове.

„Пут срадања и победе“, „Присуство Одсуства“, „Титов потпис“, „Но Стерео Тyпе“, „Пхотосхоп Фасада“, „Пенетрација, Архитектура, Пропорција, Сцена“, „Социјалистичка Федеративна Република Југославија“, само су неке од тема које су заокупуле младе архитекте.

Обухвативши све од архитектонских решења, преко просторних инсталација до креација сувенира са ликом Тита, могли би се ови радови, тврди њихов ментор доцент Зоран Ђукановић, без проблема наћи у конкуренцији за коначно идејно решење обнове Меморијалног комплекса.

Простор Музеја историје Југославије, некадашњег Меморијалног центра „Јосип Броз Тито“, сада је у веома лошем стању због дугог неулагања, али је у архитектонском смислу изузетно квалитетно пројектован и грађен, тврди Ђукановић.

Зелене површине о којиима су некада бригу водили баштовани данас су потпуно запуштене. Фонтана, која је ишла све до Булевара мира и амфитеатар на отвореном нису у функцији.
А кроз средину чувеног комплекса неприродно се протеже високи зид физички одвајајући Титову Овалну кућу, биљарницу и ловачку кућу од централног музеја и очију јавности.

- Предлог урбанистичког решења које су осмислили студенти се заснива на враћању у функцију постојећих и повратку одузетих објеката комплекса.
Одлучили смо се за ненаметљиве интервенције, озелењавање, пејзажну архитектуру и изградњу мањих објеката који би се уклопили у амбијент комплекса и не би га реметили.

Трудили смо се да простор прилагодимо различитим генерацијама корисника и да он поново оживи - објашњава Ђукановић.

Највећу пажњу посветили су недостатку просторија за посетиоце. У оквиру комплекса не постоји пријемни простор са гардеробама, угоститељски блок, сувенирница.
- Приоритет је да се изгради уводни део музејског комплекса, кафе и анекс музеја, приступне стазе опремити елементима урбаног мобилијара, а затим је неопходно формирати и површине за паркирање на отвореном.

Садашњи јавни део комплекса, Кућа цвећа, Стари музеј и Музеј „25. мај“ намењен публици усмереног интересовања, те га треба обогатити скулптурама и инсталацијама на отвореном - сматра Софија Станић чији је сјајан дупломски рад за решење анекса у облику стаклене куполе одушевио стручњаке.

Тијана Миљановић и Соња Шмирмаул су се позабавиле пројектовањем подземног дела музеја. Испод садашњег амфитеатра сместиле су свлачионице и помоћне просторије, испод фонтане би биле сувенурнице и јавни тоалети, који највише недостају овом простору, док би се непосредно испод музеја налазио делимично укопан изложбени простор са колекцијом Титових аутомобила.

Застакљеност предње фасаде омогућавала би да се ови вредни експонати виде чак са улице.
- Тиме што изложбени простор визуелно одвајате од земље наглашавате „узвишеност“ и моћ музеја и стварате утисак као да музеј лебди - објашњавају ауторке своју визију.

Стаклена трака у коју су смештени рефлектори чији зраци формурају црвену звезду на облацима, видљиву из свих делова града, шаторска конструкција у облуку петокраке изнад амфитеатра, у стилу петокраке пројектоване столице за простор платоа, чија четири крака представљају ослонце, а пети наслон, или плочник са ефектом водене површине, интересантна су решења која би могла у будућности да красе овај простор и привуку бројне туристе и саме Београђане, сматрају студенти.


„Кућа цвећа“ није ботаничка башта

Проблем је и то што не постоји никаква ознака испред и у непосредној близини музеја која би назначила да се он налази баш на том месту, приметили су аутори пројекта „Музеј испред музеја“ Мирјана Арсеновић, Ирена Ћирић и Мирјана Бугарић.

Многи туристи зато гледајући карту на којој је уписана Кућа цвећа помисле да је реч о ботаничкој башти. Велика црвена слова из назива Музеја могла би да буду одличан путоказ, али и клупе за седење, предложили су они.


У Титовим колима

Мноштво корисних производа, практичних сувенира са ликом Тита, који би се у посебним аутоматима налазили на улазу у Музеј “25. мај” осмислили су кроз пројекст „Бирајте marshal brand“ Емил Ерос, Урош Максимовић, Павле Попарић и Владомир Панић.

Једно практично решење дали су и Марко Салапура, Лудија Сливка и Барбара Цизлер: дозволити туристима једном месечно да се провозају Титовим аутомобилима, чиме би се исплатила цела инвестиција и одржавање.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces