Редакција Вечерњих новости издвојила је пет талентованих младих особа из области науке, уметности и спорта и поставила им егзистенцијална питања везана за њихове планове, помоћ државе, останак и будућност младих у Србији.

1. Досадашњи успеси, амбиције, планови за будућност?
2. Да ли вам, и колико, помаже држава?
3. Живети и радити у земљи или иностранству?
4. Како ће изгледати Србија за десет година?

Софија Недић, пијанисткиња
Биће боље

Пијанисткиња Софија Недић најмлађи је студент Музичке академије у Београду. Има само 15 година, а већ је положила много испита и освојила "брдо" награда. За клавир је први пут села са пет година у музичком забавишту, а када је завршила трећи разред Музичке школе "Јосип Славенски", професорка Невена Поповић позвала је да се одмах упише на Академију.

1. Наступам и такмичим се од пете године, а победник сам такмичења у Италији, Француској, Грчкој, Словачкој и Америци, као и великог броја домаћих. Приређивала сам соло-концерте у Србији, Паризу, Женеви...
Похађала сам мајсторске курсеве познатих уметника, попут Арба Валдме, Жака Рувеира, а прва у Србији добила сам стипендију фондације С.О.С. из Париза.

2. Нажалост, сматрам да немам адекватну помоћ од државе.
3. Још не могу да се одлучим где бих волела да живим, али засада ми се допада и живот у Београду, уз моју породицу.

4. Мислим да је тешко предвидети како ће изгледати Србија кроз десет година, али сам оптимиста и верујем да ће се ствари променити набоље.


Филип Крајиновић, тенисер
Хоћу да будем број 1!

Србија је земља тениса, а када се, једног дана, повуку Ноле, Ана, Јелена, Јанко... наследиће их неки нови клинци. Међу њима већ се издвојио Филип Крајиновић (16), који увелико "деље" ривале у две године старијој конкуренцији.
За сада, стигао је до полуфинала Вимблдона, титуле у Белгији, на престижним турнирима Еверт Американ, Ел Пасо, УСТА...

1. Ствари, засада, теку у правом смеру. Тренирам сваког дана на Академији код Ника Болитијерија. Резултати су све бољи. Налазим се међу тројицом младих играча планете за које сви стручњаци говоре да су најбољи у својој генерацији, а имам и додатни разлог за задовољство јер знам да обојицу тих ривала редовно побеђујем.

Одлучио сам да играм комбинацију фјучерса, челенџера, АТП турнира и јуниорских такмичења. Када је реч о амбицијама, ту нема много филозофије: желим да будем број један.

2. Веома сам поносан што долазим из Србије и што ме тако представљају у свету. Уосталом, на сваком турниру који играм поред мог имена пише Србија. Такође, тенис је постао прави амбасадор наше земље, уз Ану Ивановић и Новака Ђоковића.
Тениски савез ми помаже колико је то у њиховој моћи на чему сам им захвалан.

3. Тренутно, сви моји планови су везани за ИМГ Болитијеријеву академију на Флориди. Волео бих да ме људи разумеју. Ја јесам Србин и пуно волим своју земљу, ипак, главни циљ тренутно је да будем у најбољем светском објекту, када је реч о могућностима за тренинг.

4. Уверен сам да ће Србија наставити да се развија и да ће људи широм света почети да схватају колико је у ствари наша земља лепа.


Милош Станковић, проналазач
Волео бих да останем у Србији

Београђанин Милош Станковић (24) један је од наших најуспешнијих младих проналазача. Прву златну медаљу добио је са 19 година. Данас у његовој витрини стоји безброј награда, медаља и признања.

У последње две године стекао је чак две факултетске дипломе: на Вишој електротехничкој школи у Београду и на Техничком факултету "Михајло Пупин" у Новом Саду.

1. Поносим се што сам најмлађи члан Академије изумитеља Србије, иза мене је 40 међународних и домаћих признања, а недавно сам од Владе Србије добио и први нови пасош наше земље.
Желео бих да реализујем и материјализујем проналаске, тренутно радим на филтеру који би се уграђивао у фабрике, како не би загађивале околину. За тај проналазак, који сада усавршавам, ове године сам добио златну медаљу на такмичењу у Москви.

2. Држава ми ништа не помаже. Послао сам више од 1.000 молби за стипендије и за финансирање иновација. Од председника, премијера, министарстава за науку, екологију, просвету, сви су ме одбили или нису одговорили.

3. Волео бих да у Србији могу да применим своје знање и способност, јер мислим да имамо много боље стручњаке од развијених земаља. Говорим из искуства, једино што те земље више улажу у образовање младих.

4. Ако подржимо једни друге сигурно ћемо много брже остварити резултате и брже стићи до бољег, не само економског, живота.

Бојана Стојановић, песникиња
Два језика

Надарену песникињу из Вршца Бојану Стојановић, добитницу многих угледних признања и поетских конкурса, од дипломе Филолошког факултета у Београду и звања професора енглеског језика и књижевности дели још један испит. Тренутно ради на роману под радним насловом "Поп мјузик".

1. Низ награда за поезију освојила сам већ у току основне школе, а трећу награду на Змајевом литерарном конкурсу 1993. године. Пекићевом наградом је овенчана моја песма "Дис" 2002. године, исте године била сам и финалиста литерарног конкурса "Десанка Максимовић".
Прва награда на поетском конкурсу "Десанка Максимовић" донела ми је и објављивање друге књиге поезије под насловом "Како се воли Београд".

2. Откад пишем поезију, осећам подршку са свих страна. Моја учешћа на литерарним конкурсима су увек била награђена. Колико год да сам пружала, враћало ми се вишеструко.

3. У земљи, наравно. Изузетно сам емотивно везана за Србију као и моју другу домовину, Македонију (мој други матерњи језик је македонски). Поред тога, пошто себе доживљавам као књижевницу која ствара на српском језику, не видим могућност да стварам у иностранству.

4. Волела бих да стварам у земљи чије је срце Косово и Метохија.


Драгомир Милановић, хемичар
Враћам се

Драгомир Милановић (20) у ђачкој књижици имао је само највише оцене. И на факултету пљуште искључиво десетке. Прву годину Хемијског факултета у Београду завршио је без иједне деветке у индексу.

1. Тренутно сам "млађи сарадник" Петнице и радим са новим полазницима. Баш на препоруку из Петнице, 2005. сам на позив шведске организације младих научника представио свој истраживачки рад на манифестацији "Нобелова недеља" у Стокхолму.
Члан сам Европског парламента младих Србије. Добио сам стипендију "Форкаст програма", под покровитељством владе САД и учествоваћу у размени студената.

2. Неколико претходних сазива владе Србије направило је значајне кораке у помагању младима. Надам се да ће се то наставити и поспешити. На крају крајева, нова власт је пре само неколико месеци и те како то обећавала у својој кампањи.

3. Свакако желим да образовање стекнем у међународним институцијама, али бих после тога волео да се мој лични и професионални живот настави у Србији.

4. Видим Србију стабилнију него сада, као младу, свежу чланицу ЕУ. Мада, у току тих десет година пут ка стабилности ми делује као веома трновит. У сваком случају, оптимиста сам!