Основну школу у Србији није завршила чак једна петина становништва, док 23,9 одсто популације има само тај степен образовања, податак је Републичког завода за статистику.

Мартина Вукасовић, директорка Центар образовне политике, невладине организације која се бави сектором школства, каже за Глас да су недовољно образовани људи у времену транзиције најчешће остајали без посла и да због тога подржава идеју Синдиката образовања, науке и културе (СОНК) да се у систем школовања уведе и средњошколско образовање као обавезно.

- Истраживања показују да поред смањења незапослености, ниво и квалитет образовање директно утиче и на смањење стопе сиромаштва - истиче Вукасовићева.

У Србији се од 2001. године спроводи реформа средњошколског образовања, а новом министру просвете Жарку Обрадовићу већ је стигао предлог СОНК-а да уведе бесплатно, а обавезно средњошколско образовање, али не и рачуница колико би то коштало.
Према идеји тог синдиката, млади људи би требало обавезно стручно да се оспособе за бар једно занимање, а реформа школства била би заснована на методу „мисли, не бубај“.

Слободан Брајковић, секретар Синдиката образовања Београда, не слаже се са ставовима СОНК-а и идејом која показује колико је садашњи систем образовања лош.
- Средњошколско образовање би могло бити обавезно, под условом да се деца уписују на смерове које сами изаберу, јер ако систем не може да обезбеди да основци упишу профиле за који су талентовани, онда ће бити незаинтересовани за учење, а касније и лоши радници - сматра Брајковић.

Он истиче да средњошколско образовање мора бити усклађено с потребама привреде и тржишта рада, што би дефинисало и саму реформу образовања. Садашњи однос теорије и праксе у настави мора се заменити, тако да ученици више времена проводе „на терену“ него у учионицама.

- Наши ученици у стручним школама, изузев медицинских, немају довољно праксе, тако да често свршени аутомеханичар не зна чак ни где се налази мотор у аутомобилу.
Кад заврше занат или постану техничари у некој области, они морају да иду на додатне курсеве како би могли да обављају посао за који су се неколико година школовали - истиче Брајковић и додаје да су наше гимназије релативно добро организоване.

Поводом иницијативе за увођење обавезног средњошколског образовања у Министарству просвете кажу да ће се о тој теми тек расправљати, пошто такве иницијативе стижу са „свих страна“.
Не слажу се, међутим, са оценама да се реформа образовања сада не спроводи довољно и наводе да се стварање нових образовних профила директно усклађује са потребама привреде.

- Реформа средњошколског образовања интензивно се ради већ три године. До сада је у многим местима у земљи отворено више огледних одељења, а сваке године уводимо и по неколико нових профила, у договору са унијама послодаваца и локалним самоуправама - наводе за Глас у Министарству.

Реформа школства је спор процес и мора се, поред увођења нових смерова и усклађивања са потребама привреде, водити рачуна и о њеном социјалном карактеру. Када би се одједном почело са спровођењем нових програма, наставни кадар би био „десеткован“, а многи професори би остали без посла.


Траже се модерни пекари

Савремено средњошколско образовање, додају у Министарству, труди се да негује и старе занате, тако да постоје и смерови за златаре и пиваре.
Млади пекари се, на пример, обучавају се на најмодернијим машинама. Ученици који су завршили те профиле запошљавају се лакше од својих вршњака и не чекају на посао дуже од три месеца.

Од прошле године, кажу, почело је и школовање банкарских техничара, оператора машинске обраде, масера, монтера суве градње, пословних и финансијских администратора, којих раније није било у систему.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces