На Филозофском факултету јуче је свечано отворена Међународна летња школа српског језика, културе и историје, која се организује од 1996. године.

Декан Филозофског факултета Љиљана Суботић изјавила је да школа, која пре свега има национални значај, има и мисију да ствара амбасадоре нашег језика који ће по повратку у своју земљу разбити предрасуде и шаблоне о нашој земљи.

Ове године интересовање за учешће показало је 79 полазника из двадесет земаља из читавог света, највише из Европе. Захваљујући покрајинском Секретаријату за образовање и културу обезбеђено је 30 стипендија за полазнике из земаља у окружењу.

У утакмици која влада у региону након стварања четири нова језика из српскохрватског језика Суботићева види приоритет у важности учења нашег језика у Европи, али и наводи да се о томе још увек не води довољно рачуна.
Иначе, ово је једина летња школа српског језика у Европи и атрактивна је међу студентима.

- Уколико не будемо водили довољно рачуна - обезбеђивањем стипендија и привлачењем студената на друге начине - бојим се да ћемо их изгубити и да ће се окренути другим алтернативним школама - навела је Љиљана Суботић.

Ректорка Новосадског универзитета Радмила Маринковић-Недучин истакла је да је летња школа српског језика, културе и историје најпопуларнија студентска активност током лета која учесницима омогућава бољу комуникацију, учење језика и упознавање нових људи.

Она је позвала студенте да се након завршетка школовања на свом универзитету определе да наставе студије на УНС, који обухвата целокупно подручје високог образовања (од најнижег до највишег нивоа студија) усклађеног по Болоњској декларацији, додајући да Војводина као мултикултурално подручје има визију неговања мултикултуралности и вишејезичности с европском оријентацијом друштва на толеранцију и сарадњу.

У наредне три недеље учесници ће имати свакодневне часове, док им предавања из историје, српског језика, лингвистике, књижевности и социологије почињу у четвртак. Захваљујући Културно-уметничком друштву "Соња Маринковић" страни студенти ће моћи да упознају и науче игре и песме из наших крајева.

У оквиру ваннаставних активности имаће организован излет по фрушкогорским манастирима, Сремским Карловцима, једнодневну екскурзију у Суботицу, посету изложби Да Винчијевих цртежа у Београду и обилазак културно-историјских споменика у граду, попут Матице српске и других.

Гери Лутељн из Холандије каже да није први пут у Србији, али јесте као учесник летње школе. Он каже да га је, с обзиром на то да студира политичке науке, наша политичка ситуација подстакла да дође у Србију и учи српски језик. Засад не зна пуно, али се нада да ће га научити.
Задовољан је смештајем у дому, али каже да њихови студенти имају далеко боље услове од наших. Сматра да много зависи од стандарда, с обзиром на то да је, како каже, овде скупљи живот.

Еви је из Грчке и на Универзитету у Солуну студира балканске, словенске и оријенталне студије. За три дана, колико је овде, каже да јој се веома свиђа у Новом Саду. Нада се да ће, с обзиром на то да сада слабо говори српски, за три недеље моћи да се похвали својим знањем.

Поред наведених саговорника, ту су још учесници из Македоније, Словеније, Хрватске, Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије, Пољске, Украјине, Русије, Немачке, Француске, Италије, Норвешке, Белорусије, Енглеске и Јужне Кореје.


Учи и професорка

Хелен Халва је професорка с Универзитета у Северној Каролини и Сједињеним Америчким Државама, где предаје руски језик. Други пут заредом дошла је у Нови Сад и напомиње да су јој овдашња искуства пуно помогла у раду са студентима, које је ове године и довела са собом.
Овде је по препоруци декана Филозофског факултета Љиљане Суботић и веома је задовољна радом са студентима.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces