Републичка агенција за телекомуникације донела је одлуку према којој ће интернет провајдери у Србији морати да Безбедносно - информативној агенцији омогуће пресретање и увид у електронску пошту (имејлове) свих грађана наше земље.

Међутим, Устав Србије прописује у члану 41 право на приватност писаних докумената, па се на овај начин крше грађанска права из највишег државног акта.

Безбедносно-информативна агенција је до сада могла да проверава електронску пошту појединаца и одређених група само уз одобрење суда, а Слободан Марковић из Центра за развој интернета каже да из новог правилника РАТЕЛ-а није најјасније да ли ће ова пракса остати и даље.

- Правилник РАТЕЛ-а може да се тумачи на хиљаду начина и веома је трапаво урађен. Надзор се обично ради за једну особу или групу, а БИА је до сада то радила на основу налога који је давао суд. У новом правилнику није јасно да ли ће убудуће БИА моћи усмено да изда налог за праћење или ће и даље то радити суд - каже Марковић.

Провајдери у Србији и сада имају техничке могућности да прате електронску пошту, али им то Устав забрањује. Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко каже да је оваква мера кршење права приватности загарантованих Уставом.

- То јесте кршење Устава. Када држава и БИА доносе такву одлуку, морају то и да образложе. Недозвољено је да се таква мера односи на сву електронску пошту. Очигледно је да се у сенци свега што се дешава на политичком плану сада доносе одлуке и планови који ограничавају деловање свих организација у земљи.

Држава не може све да контролише и мора да образложи зашто некога прислушкује - каже Бисерко, и наглашава да би овим требало да се бави Савет Европе.

Апсурдност целе ситуације је што ће сами провајдери морати да купе скупоцену опрему за шпијунирање, иако ће је користити државна безбедност.
Директор „YUBC нета" Симо Иванежа каже да већина провајдера и сада има могућност да да прикључак преко којег се може контролисати проток информација, и додаје да би сама служба безбедности требало да има своју опрему.

- Држава треба да финансира оно што јој треба за рад, а оператор би требало, уз судски налог, да одређеним службама омогући рад. Међутим, никако не треба самом оператору омогућити да прати имејлове и сличне ствари.

У Немачкој, на пример, такве послове финансира држава и праћење је могуће само уз судски налог. Ми се и овако споро развијамо у телекомуникацијама, сад треба још да финансирамо некога ко треба да обавља свој посао - сматра Иванежа.

Засад није јасно где ће се чувати добијени подаци и на који начин ће се спречити индустријска или дипломатска шпијунажа, с обзиром на то да највећи број фирми и амбасада у Србији управо користи услуге локалних провајдера.


Извод из новог прописа РАТЕЛ-а

Хардвер и софтвер, који обезбеђује пружалац интернет услуга, треба да омогуће:

а) пасивни мониторинг интернет активности;
б) прикупљање и анализу статистике интернет активности;
ц) пресретање електронске поште, придружених садржаја и обраду мејла;
д) пресретање IP телефонског саобраћаја, факсимила и IP видео-саобраћаја;
е) пресретање IM (instant messenger) саобраћаја;
ф) пресретање саобраћаја на peer-to-peer мрежама.


Устав гарантује тајност!

Тајност писама и других средстава општења

Члан 41.
Тајност писама и других средстава комуницирања је неповредива. Одступања су дозвољена само на одређено време и на основу одлуке суда, ако су неопходна ради вођења кривичног поступка или заштите безбедности Републике Србије, на начин предвиђен законом.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces