Кул изазов Гуглу :: Инфо :: СтудентскиСвет

30.07.2008.

Кул изазов Гуглу

Три водећа инжењера Гугла (Google) лансирала нови Интернет претраживач Кул (Quil), у покушају да свог бившег послодавца победе на његовом терену .

Интернет је данас синоним за информације, прецизније за превише информација. Да из тог рудника без краја извучемо баш она златна зрнца која нам требају, а да нам при том пред очима не буде баш превише јаловине, помажу нам „претраживачи”.

Појавили су се баш кад је Интернет почео да постаје део наше свакодневице, али су тек два студента са Станфорда Сергеј Брин и Лари Пејџ укапирали да од претраживања може да се направи добар бизнис.
Они су 1998. регистровали компанију Гугл, која је данас главни играч „нове економије”, један од најфасцинантнијих бизниса и технолошких успеха 21. века и (по берзанској котизацији) највећа америчка корпорација.

Гугл су многи досад безуспешно покушавали да свргну с трона, а велики публицитет управо добија и најновији покушај, лансирање претраживача Quil („кул”). Главни генератор публицитета је чињеница да су његови оснивачи три водећа инжењера који су напустили Гугл и њихова тврдња да су овога пута применили другачију формулу (алгоритам) претраге, који је наводно обухватио практично цео Интернет: преко 120 милијарди страница (три пута више од Гугла)!

Како изгледа нови претраживач може се видети на адреси www.quil.com (назив quil потиче из ирске митологије и означава неког ко је стекао све знање овог света). Оно што је приметно то је елегантни дизајн и приказивање резултата у три ступца (као у магазинима).

Оснивачи тврде да је главна предност Кула у томе што анализира не само везе одређених страница са другима и њихову популарност, као Гугл, већ и садржај и контекст, што би, теоретски, требало да омогући проналажење релевантнијих садржаја на задате кључне речи.

Експерти из водећих интернет публикација у својим првим оценама нису, међутим, импресионирани. Пре свега указују да Кул, за разлику од Гугла и других, нема подкатегорије за претраживање вести, слика, мапа и сличног.

Кул (још) нема ни огласе (који су искључиви извор прихода у овом бизнису), али као свој адут истиче то што не води баш никакву евиденцију о корисницима и њиховим интересовањима, што је иначе главна замерка Гуглу, који ове податке чува 18 месеци.

Наша брза провера дала је такође предност Гуглу: на задату реч „Србија”, од Гугла смо добили 16,2 милиона страница, а од Кула само 1,48 милиона. Прва информација коју нам је понудио Гугл била је одредница о Србији на Википедији, док је Кул као прву страницу излистао Транспарентност Србија.

Судећи, дакле, по премијери, мали су изгледи да најновији Давид победи искусног Голијата. То, уосталом, нису успели ни много већи играчи, па ни истински горостаси попут Мицрософта (Microsoft) и Јахуа (Yahoo). Гугл тренутно заузима око 78,3 одсто глобалног тржишта, док је на далеком другом месту Јаху са 21,7 одсто, док трећи, Мицрософт, има само 5,2 процента удела у овом лукративном бизнису.

И Мицрософт и Јаху су утрошили милијарде не би ли се приближили Гуглу, али узалуд: већ стечене позиције лидер у овом бизнису успешно користи да би свој статус учврстио и додатно ојачао.
Али, ко зна: ни Гуглу на почетку нису предвиђали вртоглави успон, мада је он кренуо у другачијим околностима, када је то тржиште било тек у повоју.

Почетна инвестиција за лансирање пројекта станфордских студената била је 1,1 милион долара (они су данас лично мултимилијардери), док је Кул досад потрошио само пет милиона, од укупно 33 колико је укупно прикупио предузетничког капитала.
Вреди у овом контексту поменути да је профит Гугла у другом овогодишњем кварталу износио – 1,25 милијарди долара.

На крају, покретачи Кула неће лоше проћи ни ако пре или касније, уз добру цену, заврше и у окриљу Мицрософта, који је сада у очајничкој потрази за оружјем којим би се у Интернет арени супротставио Гуглу.