- За нас је школа коју похађате изузетно значајна, јер, осим што ћете у њој боље научити српски, упознаћете нас и нашу културу, па ћете у својим земљама постати и наши неформални амбасадори - рекао је покрајински секретар за образовање Золтан Јегеш, поздрављајући на пријему у Скупштини Војводине полазнике Летње школе српског језика.

- Било би лепо да и друге земље организују сличне школе, у које би одлазили и млади из Србије, јер би тако најбоље упознали једни друге и схватили да између разних култура нема непремостивих разлика, које нам други често намећу.

Летњу школу је пре 12 година на Филозофском факултету покренуо, а у почетку и финансирао, Универзитет у Новом Саду. Од 2000. ту је обавезу преузео Покрајински секретаријат за науку, а од пре четири године ресор за образовање, који је ове обезбедио и 30 стипендија, док остали полазници имају полустипендије или сами сносе трошкове.

Ове године школу од 19. јула до 9. августа похађа седамдесетак полазника из безмало свих земаља Европе, али и из Азије и Америке. Смештени су у Студентском дому А, а на оброке иду у ресторан „Форума“.

- Сем интензивног курса језика, од пет часова дневно, који су у укупном фонду, са завршним испитом, еквивалент једносеместралном предмету и полазницима обезбеђују три преносива бода, они имају и предавања из наше историје, књижевности и културе, али и ваннаставне активности.
Посетили су многе културне институције, Суботицу, Палић, Београд, а у плану је су фрушкогорски манастири и Сремски Карловци - каже декан Филозофског факултета и координаторка Школе професорка др Љиља Суботић.

- Организовано им је и књижевно вече посвећено 110. годишњици рођења Десанке Максимовић, Душана Матића и Растка Петровића, похађају часове нашег фолклора у АКУД „Соња Маринковић“, а на завршној приредби свако ће представити своју земљу.

По речима лекторке у овој код нас јединственој школи, асистенткиње на Филозофском факултету Наташе Киш, полазници су подељени у три нивоа, од којих сваки има виши и нижи. На највишем, где она предаје, пажња се поклања изразима из свакодневног говора.
- Међусобно комуницирају на српском и јако добро напредују, па су већ схватили и дијалекте. Упознали су се и с нашим кулинарством и то и кроз песму Ђорђа Балашевића „Ал’ се некад добро јело“ - каже Наташа Киш.

Хироми Мочида Криспер из Јапана се за наш језик заинтересовала још кад се својевремено, у оквиру школског пројекта учења енглеског, на овом језику дописивала с једном девојчицом из Сплита, а ову жељу учврстили су и у њеној земљи популарни филмови Емира Кустурице.

Нажалост, каже, у Јапану је било немогуће учити српски, јер не постоји јапанско-српски речник. Но, кад је, после студија филозофије у Јапану ову науку отишла да студира у Аустрији, те научила немачки, могла је, уз помоћ немачко-српског речника, да учи и српски.

Ове године је први пут дошла у Србију и, каже, пуно је научила. Чак и са цимерком Рускињом у Дому говори српски, јер је то једини језик који обе знају. Поред љубазности Војвођана, у очи јој пада и њихова збуњеност кад чују да прилично течно говори српски.


По други пут међу Војвођанима

Хелен Халва из САД је у Летњој школи други пут, а планира да опет дође. Удата је за Чеха, после пензионисања је уписала студије словенске књижевности на универзитету у Северној Каролини, па, поред руског, српски учи као други језик и каже да јој је лакши.
Војводину сматра веома пријатном средином, с ове године много угоднијом климом него лане, када су биле врућине као у пустињи Неваде.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces