Србија нема никакву државну стратегију развоја високог образовања. Нико не зна да ли и колико годишње нашој земљи треба лекара, правника, инжењера... Да ли Србији заиста треба шест државних правних или економских факултета?

На ова питања недавно је указао ректор Универзитета у Београду проф. др Бранко Ковачевић, очекујући да ће нешто бити урађено по том питању.
По оцени Ковачевића, не постоји ни озбиљна анализа потреба за кадровима. Он истиче да се, по његовом мишљењу, уписне квоте преписују из године у годину и да оне датирају с краја осамдесетих и почетка деведесетих година, када је привреда још колико-толико постојала.

Ковачевић наглашава да иза сваке дипломе мора да стоји знање и да она мора бити препозната на тржишту.

- Слажем се са ректором да не постоји јасна стратегија развоја високог образовања - каже проф. др Александар Липковски, помоћник министра просвете за високо образовање. - Буџетске уписне квоте, које одређује Министарство, на предлог факултета су из године у годину исте, уз мале измене.
Нема озбиљне анализе о томе да ли Србији, рецимо, треба толико машинских факултета колико их има данас.

Међутим, како истиче Липковски, то није само питање Министарства просвете, већ и Националног савета за високо образовање, који је задужен за доношење стратегије високог образовања. Он додаје да још није започет озбиљан рад по овом питању, иако је било неких разговора.
Липковски сматра да је ово велики и компликован посао који треба урадити, а да се претходно мора решити питање финансирања државних факултета.

- Свакако нам не треба оволико правника, а ове године смо тражили да нам се одобри 300 студената мање - сматра проф. др Мирко Васиљевић, декан Правног факултета.
- Међутим, то не значи ништа ако је неки приватни факултет уписао за толико више. Мислим да је превише свих државних факултета, тим пре што се отварају одељења по Србији, како приватних, тако и државних. Али то је последица неорганизованости целог друштва.

Васиљевић истиче да је привреда стала и стоји, а школују се кадрови за администрацију.
Он додаје да је несхватљиво да економиста после завршетка факултета ради на шалтеру, пошто се тај посао може обављати и са средњом школом.

Продекан за наставу на Машинском факултету, проф. др Милорад Милованчевић, сматра да овај проблем вуче корене из седамдесетих година када су се под геслом "равноправност у високом образовању", почела отварати одељења факултета по Србији. Тада је и Машински факултет отворио испоставе, које су касније постале самосталне високошколске установе.

- Пошто се факултети из буџета финансирају по броју буџетских студената, да би опстали они уписују толико студената - објашњава Милованчевић.
- Привредна комора Србије требало би да уради анкету међу привредним субјектима о потребним кадровима у наредних пет или десет година, па да се на основу тога направи стратешки план за високо образовање.

Бугарска је то урадила, па тако од 100 потребних кадрова зна се да су 92 инжењери, четири лекара, а преостало правници и економисти.


Понуда

Највећа понуда радних места, према подацима сајта "Инфостуд", јесте у области трговине и маркетинга, администрације, економије, менаџмента и консалтинга, машинства и електротехнике, ИТ и телекомуникација, грађевине и архитектуре, права.


Професори најтраженији

Најтраженија занимања, према подацима Националне службе за запошљавање, јесу професори математике, хемије, физике, језика, али и информатике, ликовног и других предмета.
- Тражени су и електро и грађевински инжењери, машински инжењери, али са одређеним лиценцама, архитекте, фармацеути - истиче Биљана Паспаљ, стручни сарадник у Одељењу за посредовање у запошљавању НСЗ.

- Има потражње и за правницима и економистима, али их има и на евиденцији. Тако у Београду на посао чека више од 1.000 правника и око 1.500 економиста. Најмања тражња у главном граду је за политиколозима, социјалним радницима, педагозима, али је зато у Нишу, Зајечару и Бору, мањак ових кадрова.
Такође, у Београду има и лекара специјалиста на евиденцији, а у унутрашњости они не чекају на посао.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces