11.08.2008.
Процес акредитације који је почео крајем прошле године и кроз који треба да прођу и приватни и државни факултети, доноси бројне новине и за студенте и за професоре - пре свега, већу јавност у раду и међусобно оцењивање.
Факултети су обавезни да све што раде кроз процес акредитације поставе на свој сајт, чиме ће информације бити доступније студентима.
Кроз анкете такође могу званично да кажу каква им је настава и да је оцењују.
Податак да је 30 одсто студената положило све испите у року, не забрињава, сматра професор Вера Дондур, члан акредитационе комисије.
"Пролазност од тридесет одсто још увек је већа него што је била пре увођења овог болоњског процеса и то мора да траје.
Законодавац је био мало неопрезан инсистирајући да већ у првој години на тај начин буде урађено.
То просто није могуће, јер тај процес није могуће регулисати у једној школској години," каже за РТС професорка Дондур.
Зато је предложено да се број бодова потребних за упис у наредне године студија постепено повећава.
За комисију је акредитација факултета лакши посао него што је била акредитација виших школа, мада упозоравају да се до сада у овом процесу налазе углавном државни факултети и универзитети.
Професор Слободан Арсенијевић, председник комисије, сматра да приватницима одговара да што касније сазнају своје праве капацитете.
И док су државни универрзитети били оријентисани на нека фундаментална истраживања, приватни су покривали сегмент, пре свега примењених наука.
"Ти су јако оштри стандарди. Морате да имате тачно дефинисан број професора по једном студијском програму", подсећа професор Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду и председник Конференције универзитета Србије.
Ковачевић је рекао и да приватни факултети нису имали стално запослене професоре и асистенте, а да са малим бројем асистената суочавају и приватни и државни факултети.
Када процес акредитације буде завршен крајем јуна 2009. године, факултети и универзитети моћи ће да уписују само оно што су дозволили национална комисија и национални савет.