За студије и стручно усавршавање у иностранству на основу програма за размену студената који реализује Министарство просвете у сарадњи са иностраним партнерима најтраженије су Бугарска, Велика Британија, Грчка, Јужна Кореја, Кина, Пољска, Румунија и Словачка.

Министарство додељује 230 стипендија за усавршавање у различитим областима, а трајање додатног школовања зависи од факултета.
Стипендије покривају трошкове школовања, смештаја, здравствене заштите и џепарац. На конкурсима могу учествовати студенти и постдипломци до 35 година старости, док је за неке старосна граница 30 година.

Осим просека оцена, који мора бити виши од 8,5, кандидати треба да знају бар један страни језик, а пожељно је да то буде службени језик земље у коју одлазе.
За школовање у Бугарској, Јужној Кореји и Румунији број пријављених из године у годину све је већи и чак три пута премашује број стипендија. Те земље најчешће траже лекаре, економисте, правнике, машинске и грађевинске инжењере.

На основу поднетих пријава комисија обавља селекцију, а инострани партнер доноси коначну одлуку о томе кога ће школовати о свом трошку. Постоје и ад хок стипендије, захваљујући сарадњи са око 30 земаља из целог света.

Програм CEEPUS обухвата размену студената и професора у централној Европи, а Србија је као његова чланица добила стипендије за 140 месеци током једне академске године. Висина стипендије зависи од стандарда домовине студента, а коначан избор кандидата обавља централна канцеларија у Бечу.

Средњошколци који намеравају да студирају у иностранству о трошку родитеља требало би да почну да се припремају за упис већ у трећем разреду.
- Будући студент сву потребну документацију шаље факултету, који после контроле прослеђује потврду за издавање визе. Кандидати треба да приложе нострификовану диплому средње школе и извештај из банке да на рачуну имају неколико хиљада евра - каже Владимир Божић, директор “Адванта групе”, која организује одлазак школараца у иностранство.

Већина факултета у свету прихвата диплому наше гимназије као услов за упис. Међутим, у САД инсистирају на томе да сви страни студенти имају и минимум 550 поена на званичном испиту из енглеског језика.
Кандидат полаже пријемни испит обично у форми теста. Оног момента када студент уплати прву рату школарине, од факултета добија бесплатно комплетну литературу и прибор.


Од 1.500 евра до 66.000 долара

Средњошколци највише желе да студирају у САД, Француској и Чешкој. У САД постоји 3.800 факултета и колеџа и 2.000 виших школа. Школарина се креће од 15.000 до 66.000 долара годишње, а на вишој школи износе најмање 12.000 долара.

У Европи су школарине од 1.500 до чак 15.000 евра. Најјефтиније су студије у Немачкој и Холандији, а у Италији и Француској важе за најскупље. Француска је четврта земља у свету по броју уписаних страних студената, а 22 универзитета спадају међу 500 најбољих у свету.

Државни факултети су бесплатни за странце и плаћа се само административна такса, од 130 до 800 евра, али се тешко долази до индекса. На приватним факултетима школарина је од 3.800 до 15.000 евра.
У Италији се може студирати и за 1.500 евра по години (на рате или студент уместо да плати школарину помаже на факултету), а за трошкове треба још око 800 евра.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces