Дан младих који дуго студирају и тешко се запошљавају :: Инфо

12.08.2008.

Дан младих који дуго студирају и тешко се запошљавају

Највећи проблем младих у Србији је незапосленост: од око 585.000 незапослених у Србији чак 250.000 их је млађе од 30 година.

Млади Србије данас ће се по други пут придружити светској прослави свог дана, који се сваке године обележава 12. августа. И док њихове вршњаке у свету мучи глобално загревање и опстанак планете (овогодишња тема прославе је „Млади и климатске промене”), наша омладина и даље је оптерећена основним егзистенцијалним проблемима.

Жеље око милион и по младих, колико их има у Србији према попису из 2002. године, врло су скромне: да путују, квалитетније проводе слободно време, да могу да приуште себи студирање на неком од државних факултета, да се запосле и започну самостални живот пре тридесете године.

Слику живота младих у Србији данас боје подаци из два истраживања (једно је урађено за потребе Министарства омладине и спорта, учествовало је 4.794 испитаника старости од 15 до 30 година, а друго је урадио Институт за психологију Филозофског факултета у којем је учествовало 4.845 средњошколаца).

Испитаници у групи од 26 до 30 година задовољнији су својим животом од оних који су већ одували 30 свећица на торти.
Иначе, иако већина младих жели да се одвоји од родитеља и осамостали, они то ретко и чине, па се због тог „продуженог детињства” у Србији младима сматрају особе до 30 година старости. Њихов највећи проблем и брига је - незапосленост. Од око 585.000 незапослених у Србији чак 250.000 их је млађе од 30 година.

За разлику од старијих омладинаца, средњошколце највише мучи то што има мало занимљивих места за изласке (46 одсто), недостатак слободног времена (41 одсто) и досада (35 одсто). Иако само седам одсто младих није задовољно односом са родитељима, многи подаци указују на то да би маме и тате морали више пажње да обрате на своју децу.

Готово 70 одсто младих се први пут се напило између 14. и 16. године, редовно се опија више од 32 одсто средњошколаца, њих око 30 одсто пуши, 19 одсто има поремећен ритам спавања, а око 10 одсто је склоно самоповређивању и опасним дијетама. Најчешће се забављају излазећи у кафиће и дискотеке, у позориште и музеје не иде готово половина младих, око 47 одсто.

Њих 85 одсто свакодневно користи компјутер код куће, али 80 одсто младих никада не користи неки образовни софтвер. Само три четвртине средњошколаца је у протекле две године ишло на неко путовање, тек петина је летовала у иностранству, а сваки десети посетио је неку од земаља западне Европе.

Иако подаци Центра за планирање породице при Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије указују на то да просечна девојка у Београду прво сексуално искуство има са 16 година, 68 одсто средњошколаца који су учествовали у испитивању које су обављали психолози са Филозофског факултета сматра да је мањи број њихових вршњака већ имао сексуалне односе.

Истраживање Министарства просвете из 2002. године које је обухватило 1.600 испитаника показало је да само девет одсто мушкараца старости од 16 до 25 година живи одвојено од родитеља, док је тај проценат код девојака нешто већи - 14 одсто, рачунајући ту и оне које су се удале. Осим за проналажење посла и одвајање од родитеља, младима је потребно много времена и да заврше факултет, па је просек студирања четворогодишњег факултета од шест до осам година.

Истраживачи из Центра за образовне политике процењују да студије заврши свега 55 одсто академаца, а, према подацима Универзитета у Београду, међу студентима који су прошле године дипломирали на неком од београдских факултета само њих 13 одсто је завршило студије у року.

Млади су спремнији за посао на коме може да се заради, без обзира на сигурност посла и то тврди 34 одсто младих, 24 одсто њих желело би да ради у некој страној фирми, а сваки трећи испитаник који је учествовао у прошлогодишњем истраживању види своју будућност у покретању сопственог бизниса.

Иако око 74 одсто младих верује да ће ускоро бити боље, још има 21 одсто оних који за себе кажу да су уплашени, равнодушни, немоћни, забринути.
Пре три месеца, тачније 9. маја, Влада Србије је усвојила Националну стратегију за младе и тиме смо престали да будемо једина земља у региону без овог документа. Примена ове стратегије почеће следеће године и трајаће до 2014.

Министарство омладине и спорта охрабрује омладину подацима да захваљујући 41 новој локалној канцеларији за младе могу да добију подршку и потребна новчана средства за своје организације. Стално је отворен конкурс за реализовање програма из области међународне сарадње омладинских удружења, у току је обука младих за писање пројеката у ЕУ формату, а пре неколико недеља Влада Србије основала је Фонд за младе таленте из којег ће се стипендирати ученици и студенти који постижу одличне резултате у току школовања.

Тиме би требало да се, осим оптимизма својственог младим људима, вери у боље сутра придружи и системска подршка државе.