"Нисам луд да радим џабе" најчешћи је коментар који се може чути на помен волонтерског рада. Како и не би у транзиционој Србији, с армијом незапослених, у којој би се и за један број запослених могло рећи да - волонтирају.

Да и овакве предрасуде ипак полако падају у воду показало је истраживање које је урадило Удружење грађана "Укрштање" обухватајући 182 испитаника - међу којима су били ученици, професори, представници органа локалне самоуправе, активисти политичких партија и чланови удружења грађана и хуманитарних организација.

Показало се да већина испитаника вреднује волонтерски рад као значајан или веома значајан, те да би више од половине - њих 53 процента волонтирали, док су као мотиве наводили жељу да помогну другима, те дружење и упознавање нових људи, крајева и култура, али и стицање нових знања, радног искуства, могућности за обављање интересантног посла, усавршавање...

- "Нисам луд да радим џабе" или "Луд си што радиш џабе" најчешће су предрасуде о волонтерском раду. Оне се превазилазе и тешко али и релативно лако - кад се људима каже да то џабе заправо и није џабе, односно кад увиде и појме да имају и друге користи од рада за џабе.

Друга предрасуда, која је, по мом мишљењу, много опаснија и тежа, јесте да су волонтери заправо део те "антисрпске клике" и да су то људи који су страни плаћеници, заједно с организаторима волонтерских програма - каже у разговору за наш лист Меланија Колошњаи-Ненин, председница Управног одбора Удружења грађана "Укрштање", које се бави волонтерским радом и његовом промоцијом.

Можда је популаризацији волонтерског рада у Србији у последњих неколико година допринела и организација великих манифестација, попут овогодишњег Еуросонга у Београду, за који се тражило 3.000 волонтера, или предстојеће Универзијаде 2009, чијим се организаторима за само две недеље јавило чак хиљаду и по младих са жељом да волонтирају.

- С једне стране, то је веома добро, међутим, то су краткотрајни волонтерски програми. У њих су људи укључени месец, два или пет, колико је нужно, и ти програми се не баве питањима и проблемима из локалне заједнице - превазилажењем проблема организованим волонтерским радом - коментарише Меланија Колошњаи-Ненин, наводећи да се у пракси добро организовани дугорочни волонтерски програми могу препознати у програмима Екуменске хуманитарне организације, Емпроне или Јазаса.

Наглашавајући да доста озбиљно раздваја волонтере активисте од волонтера који су укључени у организоване волонтерске програме, наша саговорница истиче да код нас недостају организовани волонтерски програми, односно отворене волонтерске позиције где би људи могли бирати послове, с једне стране, а, с друге, где би организације могле потраживати волонтере одговарајућег профила.

У организованим волонтерским програмима сваки волонтер има свој посао, организовано радно време, потписан уговор или споразум о волонтерском раду.

Према неким подацима, у Европи волонтира више од 100 милиона људи. У Великој Британији, на пример, волонтира чак 38 процената становништва, а годишња вредност државних прихода од волонтерског рада достиже близу осам процената. Готово три фунте за једну уложену.

У Србији, земљи с дугом традицијом волонтерског рада - од домаћинских моба до омладинских радних акција - званичних и конкретних података о волонтерском раду нема. Законска регулатива за ову област не постоји, док је прво формално признање волонтирања отворено Болоњском декларацијом, односно новим студентским индексима, у којима се као начин стицања бодова налази и друштвено користан рад.

На иницијативу неколико војвођанских невладиних организација и покрајинског Секретаријата за спорт и омладину, крајем 2004. године покренута је радна група под називом Иницијатива за законско регулисање статуса волонтера у Србији, која је три године испитивала потребе и ставове и путем опсежне јавне расправе одржане у целој држави дошла до радног текста преднацрта закона о волонтирању.

Скупштина АП Војводине је 10. марта ове године одлучила да буде предлагач тог закона и тај текст се сада налази на путу између покрајинске и републичке скупштине.

- Страшно сам оптимистична што се тиче овог закона, јер је он потпуно бениган у политичком смислу. Никог не повређује, ником не смета, а свима омогућава да дају некакве привилегије својим волонтерима, што се, између осталог, односи и на политичке организације.
Оне имају велики број волонтера и њима је такође доста важан овај закон - каже Меланија Колошњаи-Ненин.


Припрема за средњошколце

Да би промовисали волонтерски рад међу младима и да би се у читавој Србији, а нарочито у Војводини, покренуло што је могуће више мини-кампања промоције волонтерског рада у локалним срединама, Удружење грађана "Укрштање" покренуло је прошлог децембра пројекат "Моје друштво и ја - партиципација младих, активизам и волонтеризам у локалној заједници", који је у пуном износу финансирало републичко Министарство за спорт и омладину, а који је реализован у десет војвођанских градова у сарадњи са школама и/или невладиним организацијама у тим градовима.

У оквиру пројекта, који је окончан овог месеца, организовани су једнодневни семинари о волонтеризму у којима су учествовали млади и представници локалних заједница, да би потом најмотивисанији учесници у Новом Саду, на Ченеју, добили обуку за управљање организованим волонтерским програмима.

О искуствима пројекта направљена је и публикација са ДВД-ом у којој је понуђена методологија рада с младима и представницима локалне заједнице и која је послата на адресе 300 школа у Србији с циљем да подстакне људе да покрену нешто слично у сопственим школама или локалним срединама.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces