Амерички сенатор Чарлс Шумер најавио је да ће од Конгреса затражити да се Србији обустави додела помоћи од 50 милиона долара док се Миладин Ковачевић (20), бивши кошаркаш универзитета у држави Њујорк, који је оптужен да је почетком маја нанео тешке телесне повреде студенту Брајану Штајнхауеру (22), не појави пред судом САД.

Ковачевић је након плаћене кауције од 100.000 долара напустио САД и вратио се кући у Србију, у свој град Кулу. Од повратка у Србију америчка власт и медији га представљају као кривца у бекству од америчке правде.

Српска власт и јавност прихватањем тог од Америке наметнутог полазишта омогућиле су да САД буду у перманентној иницијативи, заступајући „правду”, док је Ковачевић притеран у позицију у којој се мора и једино и може бранити као „кривац”!

Миладин је, као студент и грађанин Србије, ухапшен у САД под оптужбом коју наши службени органи и његови правни заступници и родитељи нису видели. О Миладиновој кривици и насилном поступању говори се само у медијима и у причама америчких политичара - међудржавног правног поступања нема! Америчка држава од Србије не тражи правну помоћ и сарадњу, већ - политички прети!

Последица тога је да су Миладину Ковачевићу закинута темељна људска права, а пре свега право на слободу кретања. Уз то, држава Србија му је ускратила заштиту коју је обавезна да обезбеди кад слободу њеног грађанина ограничава било ко, а поготово друга држава.

Ковачевић је службене државне органе Србије у Америци обавестио да је у тамошњем затвору био малтретиран, шиканиран, унижаван - једном речју - злостављан. Затражио је заштиту своје државе, Србије. Изостала је адекватна заштита надлежних институција, због чега је прибегао неприкосновеном људском праву, праву на самопомоћ - напустио је Америку и вратио се у Србију. Једину помоћ у тој великој невољи пружио му је вицеконзул Србије у САД Игор Милошевић. Данас чујемо да је вицеконзул сву помоћ угроженом суграђанину пружао приватно!

Вицеконзул је због тога кажњен, иако се понашао по законима државе Србије: примио је на нашу територију - у наш конзулат - нашег грађанина који је злостављан у институцијама стране државе, америчке државе.

Амерички суд одредио је цену ризика у доларима као обештећење у случају да се Ковачевићу америчка правда не учини праведном. Јер он, ако утекне од америчке правде, губи 100.000 долара. Прописујући и примајући 100.000 долара, америчке власти су прихватиле и ризик Ковачевићевог избора.

Ако Америку занима правда, знано је шта јој је чинити. Америка мора поштовати правну процедуру, уважавати реалност, понашати се у складу са њом! Сагласно тим начелима, Американци морају суђење препустити Србији. Међутим, ако је повређеност тиме што им је неко утекао водиља поступања - наставиће хајку.

Српске власти их у томе не смеју подржавати. Држава Србија је обавезна по сопственим законима да штити права својих грађана, као и универзална људска права. Дужна је да тражи документацију по којој се њен грађанин, студент, претворио у прогоњену звер.

Да ли би српска држава расписивањем црвене Интерполове потернице смела учинити америчког држављанина бегунцем у 180 земаља света и у самој Америци, а да америчкој држави сместа не поднесе документацију на основу које то чини?

Ако Србија не захтева документацију и увођење случаја „Ковачевић” у међудржавни правни ток, уважавајући реалност Миладинове физичке присутности у домовини, овај студент је жртва!

Ковачевић није апатрид да би се представници српске власти хвалили својом посредничком улогом у преговорима између Миладина, Миладинове породице и Стејт департмента. Преговори су политичка категорија у којој стране заступају своја становишта, а не правду и истину, намећући их као најбоље решење. Када се о правној ситуацији преговара мимо прописане правне регулативе, процедуре (у овом случају правне регулативе Србије), преговорима се легитимише узурпирање права.

Зато је нужно да држава Србија одмах покрене обавезујућу правну процедуру ка Америци и у самој Србији, како би се овај случај довео у правну раван, где му је и место. Тек тада можемо кренути ка правди!

А Миладинова евентуална кривица? Она је могућа, на претпостављеном, жељеном, у Србији одржаном, и једином могућем, законитом суђењу.

Зоран Рајић, новинар

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces