Информација да је обновљена идеја о оснивању научно-технолошког парка при Универзитету у Нишу на тренутак вратила је размишљања у прошлост - у време када су захваљујући плодној и блиској сарадњи нишких факултета и привреде користи биле велике и обостране.

Када је Ниш био јак центар у свему. И данас сви факултети постоје и регрутују изузетно стручне кадрове. И даље са Универзитета у Нишу излазе сваке године на стотине и хиљаде нових стручњака који представљају највеће богатство за будућност наше земље.

О томе смо и питали наше компетентне саговорнике.
- Нажалост, нишка привреда одавноне прати истим темпом достигнућа универзитета. Но, ми се не враћамо у прошлост да бисмо се само ње сећали, већ зато што дубоко верујемо да ће у најскорије време опет све бити као некада и да ће се знања и сазнања у науци позитивно одразити на развој привреде у овом делу Србије и свакако допринети њеном опоравку - каже нам ректор Нишког универзитета др Радослав Бубањ.

Шта је то посебно за данашњицу остало из не баш давне прошлости у Нишу и његовом универзитету, и зашто су сетна сећања на времена која су за нама?

- Ова високошколска институција, као и многе друге у нашој земљи и свету, има студије свих друштвених и природних наука, али инешто посебно. У прошлости, које се Нишлије са сетом сећају, највише из разлога експанзивног развоја града и југа Србије - Електронски и Факултет заштите на раду. Оба постоје тачно по 40 година.

- Наш факултет израстао је из Електронског одсека Техничког факултета, формираног још 1961.године. Од оснивања до данас дипломе инжењера електронике стекло је 5.250 наших студената. У истом периоду магистрирало је 510, а докторирало 170 кандидата - наводи декан Електронског факултета др Драган Антић.

Факултет има и данас сарадњу са многим компанијама у нашој земљи и свету, а стручњаци електронике из Ниша могу се срести на свакој тачки планете, од Новог Зеланда, преко Америке, до Европе, Африке, Азије...
Највеће је богатство, истиче Антић, плодна сарадња стечена претходних деценија са највећим светским корпорацијама и што су стручњаци са овог нишког факултета лако долазили до места и у системима какви су ABB, Cisco или Microsoft.

Нишка "универзитетска специфичност" је и Факултет заштите на раду.
Последњих двадесетак година увек је био „на услузи” граду и држави са развијеним студијским програмима заштите животне и радне средине, заштите на раду и од пожара, управљања ванредним ситуацијама или комуналним системима, истиче декан ове институције др Драган Спасић:

- Због специфичности наука које се изучавају на нашем факултету од велике користи смо привреди и другим областима живота. Сада, када се Србија укључује крупним корацима у сва светска и европска кретања и истиче озбиљну кандидатуру за чланство у Европској унији, још више долазе до изражаја наш научноистраживачки рад и стручност наших дипломаца.

За 40 година постојања факултет је завршило 4.150 студената који су стекли дипломе инжењера. Њих око 200 је касније стекло звање магистра, а 65 и титулу доктора наука - каже Спасић.

Имао је Ниш захваљујући својим факултетима и дипломцима не баш давно и јакуелектронску, машинску, текстилну и друге индустрије, развијен културни живот, спорт... Универзитет и факултети и даље постоје. Као и сећања на успешну прошлост.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces