"Свако ко је дипломирао треба да има посао, и да за то буде добро плаћен, а људима мора бити омогућено да се усавршавају кроз рад, јер се свака струка и технологија рада временом мењају", рекао је Бранко Ковачевић у интервјуу Танјугу. Зато се, према његовим речима, морају увести нови концепти, попут учења кроз цео живот, као што су то некада морали да чине запослени на универзитетима.

Уз то, "морамо да створимо нови систем вредности који данас не постоји, јер је омладина, живећи деценију у изолованој и затвореној Србији, стекла изопачену слику о свему", додао је он.

Према оцени Ковачевића, деца нису научила да раде и мисле, јер смо, практично, 10 година били у штрајку, без регуларне наставе.

То је 10 генерација, и сада, када су та деца дошла на студије, плаћамо цену деведесетих година прошлог века, указао је он.

"Школски програми су неприлагођени, родитељи уче цео дан са својом децом или им плаћају силне допунске часове. Слаба је, међутим, вајда од тога, јер је то неко формално стечено знање, деца нешто уче напамет, али ништа не разумеју", рекао је Ковачевић.

Уместо тога, сматра ректор, морају се променити планови и програми, а деца морају да науче да раде и мисле.

Свему томе допринео је и велики "одлив" кадрова из школа и са факултета.

Ковачевић је упозорио да ускоро можемо остати без учитеља, "професије која се некада изузетно ценила у нас", јер неће хтети да раде за плату од око 15.000 динара, од које не може да живе.

Он је, као позитиван пример, навео Јапан, где је учитељ поштован и има плату исту као и тамошњи лекар или инжењер.

Подсетивши да смо "некада имали савршен кадар у средњим школама, који је из гимназије одлазио да предаје на универзитету и обратно", Ковачевић је указао да се тај систем распао, због чега је неопходна реформа целокупног образовања.

"Не може да се спроведе реформа високог образовања без промена у основном и средњем образовању, односно она је потребна од васпитача у јаслицама до факултета", истакао је Ковачевић.

Он је указао да Србија нема стратегију, нити пројекцију о томе који кадрови и колико њих је потребно привреди.

"То се, просто речено, преписује из претходних година, још из оне старе Југославије, када је утврђено колико годишње треба да буде инжењера, лекара, правника..."

Реч је, међутим, о систему који стално треба да се мења, јер су се, како је подсетио Ковачевић, у међувремену појавиле нове области које су сада дефицитарне.

Према његовим речима, мора да постоји повратна спрега између оних који запошљавају и универзитета.

Зато су на нивоу Београдског унивезитета оформљени тзв. Центар за каријеру и Центар за хендикепиране, кроз који се настоји да се направи нека врста берзе понуде и потражње, односно сајам запошљавања који ће трајати целе године.

Такав центар формиран је на Нишком универзитету, а ускоро ће бити отворен и у Новом Саду, јер је, како је истакао Ковачевић, важно да се Србија регионално развија.

Поред тога што ће Србија морати да улаже и мења неке устаљене и лоше навике из претходног периода, и међународна заједница ће инвестирати знатна средства у наш образовни систем, најавио је он.

"Стратегија Европске уније јесте да улаже у младе људе и да их припреми за живот, јер ће они, за 10 година, живети и радити у тој унији", указао је ректор.

О изменама Закона о високом образовању

Говорећи о условном упису, Ковачевић је навео да сматра да у Закон о високом образовању, који предвиђа студирање "година за годином", треба унети "практичне амандмане", који ће омогућити да се прелазни период од четири године "преживи" да би Закон, после тога, могао да се примени у пуном обиму.

"Схватили смо да би, када би се стриктно примењивао Закон, што значи да би студент морао да положи све испите у року, свега 25 одсто студената испунило тај услов", казао је Ковачевић.

"То значи да би чак 75 одсто студената, који су били на буџету, одмах изгубило дом, хранарину, стипендију, превоз..., што би био страшан социјални потрес", указао је Ковачевић.

Зато ће, пренео је Ковачевић договор с министром просвете Жарком Обрадовићем, бити предложене измене тог закона, које ће предвидети увођење четворогодишњег транзиционог периода.

"Морамо да прођемо с једном генерацијом, од прве до четврте године, да би видели шта треба да мењамо и да полако дижемо летвицу са бодовима", сматра он.

Ковачевић је нагласио да треба помоћи и старим студентима да би завршили студије према условима по којима су и почели.

Осврнувши се на школарине, због чијих висина су студенти годинама протестовали, Ковачевић је рекао да су оне ниже него што даје држава за буџетског студента, а на неким факултетима чак и дупло мање.

Он је, као једно од решења, понудио западни модел, где сви студенти уплаћују партиципацију од неколико стотина евра и, ако изгубе годину, морају да плате пуну цену школарине.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces