Осећају се способним, вредним, енергичним... али, ипак, четвртина списка на бироима за запошљавање отпада на - младе. Без радног места је око 180.000 најпродуктивнијих становника Србије, па је ова стопа црња него у земљама окружења.

Студирање у недоглед, недовољно образовање, слаба информатичка писменост, недостатак праксе... само су неки од разлога што млади људи у Србији знатно дуже и много теже долазе до посла од својих вршњака у развијеним западним земљама. У друштвеним предузећима зато је тек сваки трећи радник млађи од 30 година, а у предузетништву се опроба сваки десети!

Ђорђе Вуковић, програмски директор ЦеСИД-а, је у представљању последњег истраживања на узорку од 4.794 испитаника, предочио да се перспектива омладине поправља и да су данас много спремнији да ризикују у послу и да се не надају радним местима у државним фирмама.

- Напротив, они су спремнији да сигуран, али слабије плаћен посао у државном предузећу замене за неизвесност уколико постоји шанса да зараде већу плату - сматра Вуковић.

Управо из чињенице да на тржишту рада безмало половина младог света не прима никакву плату, а да 80 одсто запослених ради у државним фирмама, држава је решила да подстакне приватно предузетништво баш међу овом старосном структуром. У то име савез су склопила два министарства - омладине и спорта, са колегама из економије и регионалног развоја.

Први кораци већ су покренути па се тако пријаве за кредите могу слати на адресу Министарства економије и регионалног развоја до 15. септембра. Додељују се младима до 25 година, у висини од 5.000 до 15.000 евра, са периодом отплате од три до пет година. Предност имају кандидати који су прошли едукацију за започињање сопственог бизниса коју је Министарство омладине и спорта организовало у сарадњи са владом Норвешке.


Приватници

Сопствени посао води свега 20 одсто младих људи. Ово је изузетно ниска стопа па је жеља Министарства за спорт и омладину да републичка влада што пре усвоји и стратегију о каријерном вођењу младих. Циљ овог документа је да се ускладе апетити тржишта са образовном политиком. Данас не постоји никакво системско планирање кадра па се дешава да Београдски универзитет сваке године “избаци” хиљаде стручњака који премашују сваку потребу за тим занимањима.


Дипломе

На конкурсу за посао, факултетску диплому може да приложи свега 8,6 постомладих људи. Већина, тачније 62 одсто, их је завршило трећи или четврти степен, док их 30 одсто нема завршену ни средњу школу.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces