Студентске муке на почетку школске године, студенте из унутрашњости стижу мало раније него њихове колеге из Београда, будући да у врелим августовским данима траже смештај у главном граду за наредних десет месеци.

Њихов положај знатно отежавају мала понуда квалитетних некретнина по приступачној цени, квазиагенције за издавање које оглашавају непостојеће станове и раде по принципу чланарине од две хиљаде динара и власници који постављају многобројне захтеве пред будуће станаре.

- Нисам знала да је велики проблем наћи стан за две студенткиње у великом граду, па сам одвојила слободан дан да дођем у Београд како бих кћеркама нашла смештај у близини Више пословне школе, на којој обе студирају - прича Снежана из Бора која, иначе, у свом граду издаје једнособан стан за 50 евра месечно.

Прва „замка” су јој, како каже, биле многобројне понуде гарсоњера од 120 евра у огласима, јер се испоставило да су заправо параван за агенције које раде по принципу чланарине. Свако ко је заинтересован мора да је плати, а за узврат добије списак са адресама и бројевима телефона на које се углавном нико не јавља.

Мајка студенткиња се истог дана вратила кући необављеног посла и наставила да тражи гарсоњеру, позивајући многобројне „станодавце” из огласа, а са друге стране жице је редовно добијала одговоре „добили сте агенцију”.
На крају је одлучила да посао тражења стана за кћерке повери агенцији која своје услуге наплаћује тек по обављеном послу и то 50 одсто од прве месечне кирије.

- Једнособан намештен стан у новоградњи у Кајмакчаланској улици са климом платили смо шест месеци унапред да би нам власник спустио цену са 350 на 300 евра и сада коначно можемо на одмор - завршава своју причу Снежана.

После свега њен буџет је „лакши” за 2.250 евра, с обзиром да је поред кирије платила депозит (у висини месечне кирије) и агенцијску услугу.

- Од половине овог месеца телефони у агенцији не престају да звоне, јер су родитељи бруцоша кренули у потрагу за становима - каже Александра Крстић, директор агенције „Беопрофешенел”.
Према њеним речима, за родитеље би било боље када би одвојили више времена да би могли да пронађу стамбено решење прихватљиво по локацији и цени.

- На цену утиче много тога, од локације, преко опремљености до финансијских потреба станодавца, мада има и оних који нам приликом давања стана нагласе да не желе студенте, малу децу и животиње, и са таквим закуподавцима преговори нису могући - наглашава Александра Крстић.

Славица Јовановић из Горњег Милановца, мајка будућег студента енглеског језика, каже да је у околини Филолошког факултета немогуће наћи пристојан стан за 250 евра, колико је до прошле године плаћала гарсоњеру старијем сину који је дипломирао у мају и вратио се кући.

- После много покушаја да заобиђем агенцију и дођем до станодавца, на један од бројева из огласа јавио се господин који је нагласио да је стан средио као за „себе”, па сам одлучила да одем у Улицу Страхињића Бана, иако је рекао цену коју нисам била спремна да платим: 300 евра за 30 квадрата - каже Јовановићева.

Стан се налазио на четвртом спрату у згради без лифта, а намештај је, по њеним речима, станодавац изгледа скупљао поред контејнера јер је све у стању распадања. На стару машину за веш у купатилу власник је ставио решо и почео да објашњава како његов тоалет има природну вентилацију, па би сви мириси од кувања ишли „право” напоље, а не у ту једну собу.

Упркос утиску који је оставио, поменути станодавац је тражио депозит у висини једне кирије „како би се осигурао да ће му стан бити враћен у стању у каквом га издаје”.


Воле центар, неће у Жарково или Миријево

Нових, апартмански опремљених гарсоњера по знатно нижим ценама него у центру, има у Жаркову, Миријеву и на Карабурми, али студенти се ретко одлучују за ове локације.

- Када на питање закупца „Имате ли нешто за 150 евра?” одговорим потврдно - једноипособан у Жаркову код пијаце, у новој згради са климом и новим намештајем, добијем ново питање: „А где је то и колико превоза морам да променим да бих стигао у центар” - каже Александра Крстић и додаје да студенти из унутрашњости нису навикнути на „губљење” времена по градском превозу због чега често на лицу места „пробијају” лимит који су спремни да плате за стан у близини факултета.