Велика је гужва у четвртој по величини школи у Европи, чије се дипломе признају широм планете. Обука траје 18 месеци и кошта 35.000 евра, упола мање него у Немачкој или Великој Британији. У граду под Кулом школовало се више од 70 одсто летача ЈАТ-а, као и најбољи кадрови 30 великих светских авио-компанија.

Пилотска академија ЈАТ-а у Вршцу спрема се да прослави 35 година успешног пословања. Тренутно школује око 80 кандидата за спортску и професионалну дозволу с овлашћењем за инструментално летење, а шеф обуке пилота Борислав Бранков наглашава да потражња превазилази њихове могућности.

Наиме, диплома стечена у Вршцу равна је европским, с тим што се будући пилоти у Србији обучавају за упола мање новца него у Немачкој или Великој Британији. Осамнаестомесечна обука кошта 35.000 евра.

Иако је први лет на падинама Вршачког брега извео пилот инжењер Аурел Влајку 11. августа 1912, почетак ваздухопловне традиције у граду везује се за 1925, када је основан аероклуб “Наша крила”, огранак истоименог југословенског.
Тада је начињена и студија о повољностима вршачке регије за развој једриличарства, па су инвеститори 1934. направили први хангар.

До Другог светског рата група “Девет” отворила је школу једриличарства, с летилицама из домаће радиности. Годишњи налет био је у то време већи него у свим осталим ваздухопловним центрима Краљевине заједно.
По завршетку рата Вршац је проглашен за једриличарски центар ратног ваздухопловства, а 1954. и Савезни ваздухопловни. Једриличарима су се прикључили падобранци, пилоти моторних авиона и моделари.

У Вршцу је 1972. одржано и 13. светско првенство у једриличарству. Наредне године Савезни ваздухопловни центар прикључио се националној компанији ЈАТ и од тада школује професионалне пилоте.

Елитна ЈАТ-ова академија је на трећем километру од центра града и простире се на четири квадратна километра. У првом делу комплекса су школска зграда с модерно опремљеним учионицама, наставним средствима и симулаторима, хотел са 76 лежајева, у павиљонима је додатних 120, два ресторана која се снабдевају са сопствене фарме и плантаже, те хала за спортске активности.

У другом делу, удаљеном тек нешто више од километар, су три хангара за смештај летилица и њихово сервисирање, бетонска писта дужине 1.000 и ширине 25 метара, опремљена за инструментална ноћна летења и, поред ње, травната исте дужине. Довољна удаљеност од важнијих ваздушних путева гарантује безбедан рад с полазницима.

Ова школа, четврта по величини у Европи, због успешног модерног процеса едукације пилота са свих континената, третира се као бренд Србије. У њој је обучено више од 70 одсто пилота који лете за нашу националну компанију, а готово 30 компанија широм света обучавало је своје најбоље кадрове у граду под Кулом.

Осим редовног школовања летача, Академија има искусан тим стручњака, овлашћен од Директората цивилног ваздухопловства и специјално лиценциран за одржавање ваздухоплова, који, с међународним овлашћењем Европске уније, то ради и за компаније свих земаља Старог континента.

Део флоте од 31 авиона користи се и за услуге авио-таксија. Ове летилице су опремљени сателитском навигационом опремом, два елисо-млазна мотра, те потпуно климатизованом путничким простором. Пружају пун комфор за пет путника по стандардима који важе и за велике саобраћајне авионе.

Бранков истиче да је у току модернизацији обе писте, а у плану је ограђивање Аеродорома како би се испунио и последњи услов да им се врати статус међународног ваздушног граничног прелаза. Академија очекује и реализацију закључка Владе, донетог управо у Вршцу децембра 2006.

Кабинет Владе је тада одлучио да ће инвестирати у проширење писте до величине која би задовољила пријем млазних и турбомлазних авиона тешких до 30 тона, што је у складу с развојним плановима овог првог економског региона у Србији.
Саобраћајни институт ЦИП је већ израдио и Мастер-план Аеродрома „Вршац”.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces