За узгајање, производњу, паковање и превоз шоље кафе потребно је утрошити 140 литара воде, за један хамбургер 2.400 литара, а за пар фармерки чак 10.000 литара воде, израчунао је британски професор Џон Ентони Алан, са лондонског Кингз колеџа, који је раних деведестих година развио систем мерења количине воде потребне да се нека роба произведе и стави у промет.

Професор Алан ће за развој свог концепта "виртуелне воде", током Светске недеље воде, која је у току у Стокхолму, добити награду од 150.000 долара, коју додељује Стокхолмски међународни институт за воду (SIWI), пренела је агенција ДПА.

Према његовим прорачунима, сваки грађанин САД потроши око 6.800 литара виртуелне воде дневно, у шта је урачуната сва вода потребна за производњу добара као што су одећа и храна коју користи. То је око три пута више од потрошње виртуелне воде просечног Кинеза.

SIWI је, заједно за Организацијом УН за храну и пољопривреду (FAO) и Међународним институтом за управљање водом (IWMI) апеловао на грађане света да смање бацање хране, јер тиме доприносе очувању водних ресурса и подупиру будућу пољопривредну производњу.

У извештају који су издале три институције, бацање хране упоређује се са незаврнутом славином.
Истраживач IWMI Шарлот де Фретир напомиње да се можда чак половина воде коришћене у свету за производњу хране, узалуд разбацује.

Истовремено око 1,2 милијарде светског становништва живи у областима у којима су потребе за водом веће од расположивих ресурса. Притисак на те ресурсе додатно се повећава растом тражње пољопривредних производа, како за храну, тако и за производњу биогорива, при чијој продукцији се користе знатне количине воде.

У земљама у развоју 15 до 35 одсто непоједене хране пропадне још у пољу, а још 10 до 15 одсто током прераде, транспорта и складиштења. Ипак, у богатијим земљама је, из сасвим других узрока, расипиње хране још веће.

Процењује се да се у САД сваке године баца чак 30 одсто хране, у вредности од око 48,3 милијарде долара.
У извештају се апелује на развој свести светског становништва о драгоцености воде и залаже за бољу еколошку едукацију. Између осталог, предлаже се да се расипање хране смањи и њеним упућивањем у установе као што су школе и болнице.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces