Будуће академце који током септембарског уписног рока буду положили пријемни испит и уписали жељени факултет, очекује следећи, знатно тежи испит - плаћање школарине за које потенцијални бруцоши и њихови родитељи сматрају да су неоправдано превисоке.


Учесници недавно одржане дебате "Висина школарина: да ли је наше високо школство једнако доступно младима у Србији?" сложили су се да се доступност високог школства младима у Србији и висина школарина на високошколским институцијама не могу као тема издвојено анализирати и да је потребно радити на реформи образовног система у целини.

На расправи је указано на тржишну оријентацију приватних факултета на којима су школарине високе али је студентима олакшан пролаз јер то представља добру рекламу, док је, са друге стране указано и на недостатке у начинима извођења наставе на државним факултетима као једном од разлога за опредељење бруцоша за приватне факултете.

Студенти који се одлуче да школовање наставе на приватним факултетима и високим школама морају да издвоје од 900 до 4.600 евра по години, у зависности од универзитета и усмерења за које се определе.


Неки државни факултети скупљи од приватних

Они који буду желели да у септембарском року упишу факултет на неком од државних или приватних универзитета у Србији, наћи ће се пред питањем односа квалитета и цене приватних у односу на државне факултете, узимајући у обзир да цене студирања на неким државним факултетима значајно премашују школарину на неким приватним.

Висине школарина су од 30.000 динара колико кошта студирање на Техничком факултету у Бору, до 240.000 динара што је цена за студије Архитектуре на Универзитету у Београду.


Вукасовић: Куда иду новци од школарине?

У Србији је, по речима директорке Центра за образовне политике Мартине Вукасовић, слабо развијен систем студентских кредита и стипендија, а додатни проблем је непостојање јасних критеријума на основу којих факултети одређују школарине, као и нетранспарентност финансијског пословања факултета.

"Цео процес одређивања висине школарина и трошења средстава прикупљених кроз наплату школарина требао би да буде транспарентнији, као и само финансијско пословање високошколских институција", рекла је Вукасовићева Танјугу.

Први корак би, по њеном мишљењу, требало да буде измена Уредбе о финансирању високог образовања и њено усклађивање са Законом о високом образовању.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces