БЕОГРАД – Будуће академце који у септембарском уписном року буду положили пријемни испит и уписали жељени факултет очекује следећи, знатно тежи испит – плаћање школарине, за коју потенцијални бруцоши и њихови родитељи сматрају да је неоправдано висока.

Учесници недавно одржане дебате "Висина школарина: да ли је наше високо школство једнако доступно младима у Србији?" сложили су се да се доступност високог школства младима у Србији и висина школарина на високошколским институцијама не могу издвојено анализирати те да је потребно радити на реформи образовног система у целини.

На расправи је указано на тржишну оријентацију приватних факултета на којима су школарине високе, али где је студентима олакшан пролаз јер је то добра реклама, те на недостатке у начинима извођења наставе на државним факултетима, што је један од разлога зашто се бруцоши опредељују за приватне факултете.

Студенти који се одлуче да наставе школовање на приватним факултетима и високим школама платиће по години од 900 до 4.600 евра, у зависности од универзитета и усмерења за које се определе.

Они који буду желели да упишу у септембарском року факултет на неком од државних или приватних универзитета у Србији требало би да се запитају какав је однос квалитета и цена између приватних и државних факултета, те да узму у обзир да цене студирања на неким државним факултетима знатно премашују школарину на неким приватним.

Висине школарина су од 30.000 динара, колико стаје студирање на Техничком факултету у Бору, до 240.000 динара, што је цена за студије архитектуре на Универзитету у Београду.

У Србији је, по речима директорке Центра за образовне политике Мартине Вукасовић, слабо развијен систем студентских кредита и стипендија, а додатни проблем је непостојање јасних критеријума на основу којих факултети одређују школарине, као и нетранспарентност финансијског пословања факултета.

"Цео процес одређивања висине школарина и трошења средстава прикупљених наплатом школарина требало би да буде транспарентнији, као и само финансијско пословање високошколских институција", рекла је Вукасовићева Тањугу.

Први корак би, по њеном мишљењу, требало да буде измена Уредбе о финансирању високог образовања и њено усклађивање са Законом о високом образовању.

Del.icio.us  Facebook  Digg  Google  Yahoo
Reddit  StumbleUpon  MySpace  Live Spaces